Nemačka policija uhapsila je ruskog naučnika sa neimenovanog univerziteta, optužujući ga za špijuniranje u korist Rusije, izjavili su tužioci u ponedeljak, povodom slučaja koji bi mogao dodatno da pogorša bilateralne odnose. Savezni tužioci su naveli da je osumnjičeni, označen samo kao Iljnur N., u petak priveden zbog sumnje da je „radio za rusku obaveštajnu službu od oktobra 2020.”
Iljnur N. je radio kao saradnik na odseku za prirodne nauke i tehnologiju na neimenovanom nemačkom univerzitetu. Nemački istražitelji smatraju da se osumnjičeni najmanje tri puta sastao sa pripadnikom ruske obaveštajne službe između oktobra prošle i juna ove godine. U dva navrata je navodno „preneo informacije iz univerzitetskog okruženja“ i primio gotovinu za svoje usluge. Tokom hapšenja, nemačke vlasti su pretresle njegov dom i radno mesto. Osumnjičeni se u subotu pojavio pred sudijom koji mu je odredio pritvor.
Ni nemačka ni ruska vlada nisu komentarisale slučaj. Moskva je u svađi sa mnogim zapadnim centrima zbog gomilanja ruskih trupa na ukrajinskim granicama i niza špijunskih skandala koji su rezultirali diplomatskim proterivanjima. Italija je nedavno saopštila da je formirala nacionalnu agenciju za sajber bezbednost, sledeći upozorenje premijera Maria Dragija da Evropa treba da se zaštiti od ruskog „mešanja“.
Ovaj potez je usledio nakon hvatanja kapetana italijanske mornarice prilikom prodaje poverljivih vojnih dokumenata zvaničniku ruske ambasade. Lideri devet istočnoevropskih država prošlog meseca su osudili „agresivne postupke“ Rusije, navodeći operacije u Ukrajini i „sabotaže“ u Češkoj. Nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope proteralo je ruske diplomate u znak solidarnosti sa Pragom, ali Rusija je optužbe o mešanju nazvala „apsurdnim“ i uzvratila proterivanjem diplomata.
Najnoviji slučaj špijunaže dolazi u vreme pogoršanja odnosa između Rusije i Nemačke, naročito posle zatvaranja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog koji se lečio u Berlinu nakon pokušaja trovanja. Vlada kancelarke Angele Merkel takođe je sprovodila sankcije zbog ruske aneksije Krima. Nemačka je u više navrata optužila Rusiju za sajber napade na njene ustanove.
Najveći incident do danas bio je hakerski napad iz 2015., koji je na nekoliko dana paralisao računarsku mrežu donjeg doma Bundestaga. U februaru su državni tužioci optužili nemačkog građanina da je 2017. predao tlocrte parlamenta ruskoj obaveštajnoj službi. Prošle nedelje je ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao da je Nemačka očekivala nalet ruskih dezinformacija uoči saveznih izbora u septembru, nazvavši takve akcije „potpuno neprihvatljivim“.
Iako je odbio da komentariše hapšenje navodnog špijuna, portparol Merkelove Štefen Zajbert u ponedeljak je izrazio zabrinutost zbog poplave „lažnih vesti“ iz Rusije. Rusija poriče da stoji iza takvih aktivnosti. Uprkos međunarodnim kritikama, Berlin je nastavio sa završnim radovima na gasovodu Severni tok 2, koji bi trebalo da udvostruči isporuke prirodnog gasa iz Rusije u Nemačku.
(TheMoscowTimes-ZTP, foto: Shutterstock)
