Čuvar suvereniteta? Viktor Orban kreće u rat protiv Evropskog parlamenta

„Vremena su se promenila. Pre trideset godina verovali smo da je Evropa naša budućnost, danas shvatamo da smo mi evropska budućnost.” Mađarski premijer Viktor Orban nikada nije zazirao od kontroverzi kada je reč o EU. Ali na dan nezavisnosti Mađarske, u ponedeljak, otišao je korak dalje predstavljajući alternativnu viziju unije. Orbanov plan uključuje izmene u strukturi Evropskog parlamenta (EP) koji je opisao kao demokratski „ćorsokak“. On želi da prevaziđe demokratski deficit unije izgradnjom „demokratije demokratija zasnovane na evropskim nacijama“.

U praksi, reformisani EP bio bi sačinjen od delegata iz nacionalnih skupština, umesto direktnim biranjem evroposlanika. Veća zastupljenost nacionalnih demokratija bi, po Orbanovom mišljenju, očuvala suverenitet država članica; nacionalni zakonodavci bi imali mogućnost da blokiraju evropske zakone koji zadiru u sferu nacionalne vlasti. Orban je takođe osporio demokratski legitimitet parlamentarnih izbora EU, tvrdeći da su, s obzirom na raznolikost evropskih društava, nacionalni izbori jedini sa istinskim legitimitetom jer uključuju kulturno i socijalno objedinjeni „demos“.

U kontekstu sve češćih sukoba Orbana i Brisela, nije iznenađenje što mađarski lider predlaže veću autonomiju država članica, mada će njegova vizija reformisanog EP-a nesumnjivo biti ismejana od strane briselskih političara. Ipak, kritikujući EP zbog ostvarivanja vlastitih ideoloških i institucionalnih interesa na štetu suverenosti država članica, Orbanov govor je istakao sve agresivniji odnos unije prema vladama centralne i istočne Evrope, što bi, prema nekima, moglo da podrije demokratiju u tim zemljama.

EP zauzima oštrije stavove od bilo kog evropskog tela kada je reč o kršenju pravnih ili etičkih standarda od strane država poput Mađarske i Poljske. Kada je „vladavina zakona“ kao budžetski mehanizam unije razvodnjen nakon grubih pregovora između Orbana, poljskog premijera Mateuša Moravjeckog i drugih lidera EU u decembru, liberalni evroposlanici su podneli rezoluciju koja kritikuje popustljivost unije prema državama članicama. Sa mehanizmom koji će uskoro stupiti na snagu, EP zaoštrava stav i čak preti da će Evropsku komisiju tužiti Evropskom sudu pravde zbog njenog zakasnelog delovanja protiv Poljske i Mađarske. Ove dve zemlje smatraju, pak, da se vezivanjem raspodele sredstava EU za domaće političke prilike ugrožava nacionalni suverenitet.

Zabrinutost zbog sve agresivnijeg stava EP-a nije ograničena samo na ove dve pobunjene države. EP je početkom juna ukazao na sukobe interesa u slučaju češkog premijera Andreja Babiša i njegovog poslovnog carstva koje delimično uživa poljoprivredne subvencije EU. Potez kojim je implicitno zatražena ostavka demokratski izabranog lidera naišao je na odijum kritičara EP-a.

U podnesku, koji je usvojila većina evroposlanika, izražava se sumnja da će izuzeće Babiša iz evropskog odlučivanja rešiti postojeće probleme, te da bi „odustajanje od javne funkcije bilo adekvatnije rešenje”’. Kako se bliže izbori u oktobru, Babiš je uzvratio paljbu, rekavši da je „ovo nastavak intervencije EP-a u unutrašnje poslove Češke Republike“. Šta god ko mislio o češkom lideru, zahtev parlamentaraca iz cele Evrope za ostavkom nacionalnog šefa vlade, svakako jeste zadiranje u demokratski suverenitet države članice.

Primetno je da je inicijativa EP-a, pod vođstvom liberalnih poslanika iz čitavog bloka, fokusirana na članice iz centralne i istočne Evrope, gde su građani i dalje pod snažnim uticajem hrišćanskog konzervatizma. Poslanik češke Piratske stranke Mikulaš Peksa, koji je učestovao u pisanju rezolucije protiv Babiša, kaže da „sukob interesa postoji širom Evropske unije. Sistem se može zloupotrebiti, zloupotrebljava se, i zato moramo da promenimo sistem kao takav”.

(TheSpectator-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.