Katastrofa je zadesila najveću svetsku društvenu mrežu 4. oktobra kada su Fejsbuk i njegove druge dve aplikacije bili isključeni na šest sati. No, to je bio samo početak u seriji neprijatnih događaja. Već sledećeg dana je uzbunjivačica Frensis Hogen izvestila Kongres o lošim praksama u firmi, od promocije poremećaja u ishrani do ugrožavanja demokratije. Mnogi su se zapitali da li bi svet bio bolje mesto da je pad mreža ostao trajan.
Kritike kojima je Fejsbuk zatrpan uglavnom su nedosledne. Političari su ljuti, ali za sada nisu u stanju da sprovedu mere koje bi obuzdale kompaniju. Investitori nastavljaju da kupuju akcije, bez obzira na loše naslove u medijima. Ipak, ovo ne bi trebalo da uteši kompaniju. Nagomilani bes koji je izaziva pokazuje da je reputacija firme izmakla kontroli.
Neke od nedavnih kritika bile su tendenciozne. Mediji su preneli rezulate istraživanja koji pokazuju da Instagram uzrokuje pojačani samoprezir kod svakog petog američkog tinejdžera. Ali novinarima je promakao podatak da se zbog Instagrama duplo veća populacija oseća bolje u svojoj koži. Kritičari Fejsbuka imaju pravo kada tvrde da bi kompanija trebalo da bude otvorenija. Ali firma takođe ima poentu kada kaže da će histerične reakcije obeshrabriti kompanije da uopšte prave takva istraživanja.
Druge pritužbe tiču se šire kritike interneta. Pitanje kako regulisati viralne sadržaje za decu prevazilazi okvire Fejsbuka, kao što zna svaki roditelj čije dete redovno gleda Jutjub. Slične su dileme oko toga kako kompanija privlači pažnju i kako povući granicu između slobode govora i njenih opasnih posledica. Fejsbuk je ponovio svoj apel da Kongres treba da razmotri pitanja poput dozvoljenog uzrasta korisnika, umesto da to prepušta kompanijama. Napravio je dobar potez u domenu slobode govora uvodeći „nadzorni odbor“ – pompezno nazvano ali ipak korisno telo koje se bavi pitanjima od mizoginije do dezinformacija.
Najteža optužba ujedno je privukla najmanje pažnje. Hogen navodi da je Fejsbuk prikrio pad broja mlađih korisnika u SAD-u. Ona je otkrila interne procene da će pad aktivnosti tinejdžera dovesti do ukupnog pada američkih korisnika od 45% u naredne dve godine. Investitori su dugo bili uskraćeni za ove podatke. Obmanjivanje oglašivača bi urušilo gotovo svu prodaju marketinškog prostora i verovatno prekršilo zakon. (Kompanija to poriče.)
Da li je išta od navedenog zaista bitno? Iako je cena akcija Fejsbuka pala u poređenju sa drugim tehnološkim gigantima, u poslednjih 12 meseci porasla je za skoro 30%. Političari prete da će rasformirati kompaniju, ali antimonopolska tužba je tanka. Ministarstvo pravde tvrdi da je Fejsbuk monopol, ali pritom definiše njegovo tržište zanemarujući većinu društvenih mreža. Besmislenost ove tvrdnje pokazala se tokom pada mreže, kada su korisnici nahrupili na Telegram, TikTok i Tviter. Tužba je više izraz frustracije države nego snažan argument o zaštiti konkurencije.
Ali negativna kampanja ima efekta. Ugled Fejsbuka se približava tački bez povratka. Čak i kada je kompanija na uverljiv način odgovorila Hogenovoj, javnost više nije marila. Po svemu sudeći, firma će se pridružiti redu nedodirljivih korporacija poput onih iz duvanske industrije. Ako se to zaista dogodi, Fejsbuk bi mogao da izgubi svoje mlade, liberalne radnike. Čak i ako mu stariji korisnici ostanu verni, Fejsbuk ima veće ambicije koje bi negativno javno mnjenje moglo da ugrozi. Ko želi metaverzum u režiji Fejsbuka? Taman toliko ljudi koliko bi želelo da im zdravstvenu zaštitu pruža Philip Morris.
Ako racionalni argumenti više nisu dovoljni da se Fejsbuk izvuče iz krize, kompanija bi trebalo dobro da analizira svoje javno lice. Mark Cukerberg, svemoćni osnivač kompanije, dao je razumnu izjavu nakon ovonedeljnog kraha. Bio je ignorisan i ismejan, i sve više deluje kao teret na leđima firme.
(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)
