To što nas Kina špijunira teško da je otkrovenje veka. Sunday Times je objavio priču da je policija uhapsila dvojicu muškaraca usred optužbi da je parlamentarni saradnik špijunirao za Kinu. Doušnik, koji je radio na međunarodnoj politici, imao je navodne veze sa visokim torijevskim poslanicima koji imaju osetljive informacije. Ranije je živeo je i radio u Kini, zbog čega su se zvaničnici uplašili da je možda „agent-spavač“ vrbovan da se infiltrira u britanske političke krugove. Anonimni izvor blizak Ališi Kerns, predsednici komiteta za spoljne poslove kojem je špijun navodno imao pristup, tvrdi da optužbe, ako su tačne, predstavljaju „ozbiljnu eskalaciju i pokazuju da Kina neće prezati ni od čega kako bi ostvarila svoje ciljeve.“ Izvor iz vrha vlasti je to nazvao „velikom eskalacijom“, tvrdeći „nikada nismo videli ništa slično.“
Stvarno? Špijunaža jeste ozbiljna stvar, ali pomenuto špijuniranje teško da predstavlja ozbiljnu eskalaciju ionako teških odnosa sa državom koja nesumnjivo predstavlja pretnju. Šef MI5, Ken Mekalum, javno je govorio o obimu i razmerama bezbednosnih izazova, dok je parlamentarni odbor za obaveštajne poslove i bezbednost nedavno upozorio da je vladin odgovor na kinesku špijunažu neadekvatan. Kineska obaveštajna služba je očigledno prodrla u svaki sektor privrede. Parlament je verovatno prioritetna meta za Peking. I teško da su ova dešavanja bez presedana. Sovjetske špijunske agencije pokušale su direktno da vrbuju poslanike, a bez presedana je bilo proterivanje 105 sovjetskih špijuna iz Britanije 1971. godine. Na sreću, još uvek nismo u toj fazi odnosa. Ako vrbovanje parlamentarnog saradnika predstavlja meru do koje će Kina ići, onda ću ja večeras lakše spavati. Valjda MI6 ima vlastite izvore unutar Kine i valjda se CIA-ina mreža doušnika oporavila od sistematske demontaže koju su Kinezi preduzeli pre deset godina.
Rastuće političke tenzije i zakasneli publicitet oko ovih hapšenja predstavljaju poteškoće za kontraobaveštajne radnike koji u očima javnosti nikada nisu dovoljno dobri. Ako su navodi tačni, naravno da je dobro što je špijun otkriven, a hapšenja bez sumnje rezultat nekog impresivnog rada. Ovakve ljude je teško otkriti. Ali u isto vreme, špijune je teško sudski goniti, i iza svakog hapšenja slede ne tapšanja po ramenu, već pitanja o tome koliko još špijuna je aktivno i zašto je obezbeđenje bilo toliko slabo da je tako nešto uopšte dopustilo. Hvatanje špijuna je notorno težak posao; i oni koji su u njega uključeni nemaju mnogo razloga da se time hvale. Nije veliko iznenađenje što ovaj slučaj tek sada izlazi u javnost. Veća pretnja Britaniji ne dolazi od špijunaže, već od subverzije. Možda su to dve strane istog novčića, ali aktivno uticanje i mešanje u britansku demokratiju je mnogo ozbiljnija optužba. S tim u vezi, indikativno je da je Riši Sunak reagovao tako što je kineskom premijeru izrazio „značajnu zabrinutost“ zbog „mešanja“ Kine u parlamentarnu demokratiju Ujedinjenog Kraljevstva.
Hapšenja se nadovezuju na slučaj anglo-kineske advokatice Kristin Li, kojoj je MI5 prošle godine izdao neuobičajeno bezbednosno upozorenje. Optužena je za mešanje u rad parlamenta, uključujući političke donacije, u ime Komunističke partije Kine. Australijanci, Novozelanđani i Kanađani takođe su svesni ove pretnje. Kanada je nedavno otvorila javnu istragu o stranom mešanju u domaće izbore 2019. i 2021. Jedan izvor iz parlamenta rekao je Sunday Times-u da je špijun ’preveo neke poslanike sa pozicija kineskih jastrebova u ravnodušnost prema Pekingu’. Ovo je vrlo smela tvrdnja. Poznato je da su procene operacija uticaja veoma nezahvalne, pa čak i onih operacija koje se smatraju istorijski „uspešnim“, poput pokušaja CIA da preokrene izbore u Italiji 1948. Još ne znamo da li je predmetni doušnik gledao, slušao i izveštavao, ili je neke ljude aktivno obrađivao. Ono što je zabrinjavajuće, međutim, jeste da njegove aktivnosti čine samo deo šire strategije koja kombinuje špijunažu, propagandu, investicije, političko lobiranje, sajber metode, rovarenje po univerzitetima i još mnogo toga.
Sve to zajedno je podmuklo. Budući kontinuirano i neuhvatljivo, najmanje se tiče promene režima ili otvorenog sukoba. Ta strategija iskorišćava podele i rupe u zakonima, delujući na granici legitimnog i nelegitimnog, oblikujući političku debatu. Kako je to nazvao jedan viši oficir MI6 radeći na vrhuncu Hladnog rata: „kontinuirani proces slabljenja“. Ijan Dankan-Smit s pravom upozorava na našu nadmenost – ovde nije reč samo samo o špijunaži. Na kraju krajeva, sve države špijuniraju, ali postepeni uticaj kroz svakodnevnu subverziju je daleko podmukliji.
(Rory Cormac/TheSpectator-ZTP, foto: AFP)
