Izveštaj SMO: Poslednjih 7 godina najtoplije u istoriji merenja

Generalni sekretar UN-a nazvao je 2021. „godinom preokreta ili propasti“ po pitanju klimatskih promena. Iako ova godina još nije istekla, novi izveštaj o stanju planete sugeriše da smo bliži putu beznađa. Stručnjaci UN-ove Svetske meteorološke organizacije (SMO) nedavno su izračunali da je poslednjih sedam godina bilo najtoplije u istoriji. Imamo podatke samo za prvih devet meseci 2021, ali analize pokazuju da će verovatno biti rangirana kao peta, šesta ili sedma najtoplija godina od pomenutih sedam.

Toplija neće biti jer su se početkom godine osetili rashladni efekti ciklona La Ninja. Međutim, od 2015. uočen je jasan trend: za samo sedam godina došlo je do brzog i dugoročnog porasta globalne temperature, porasta nivoa mora, zagrevanja okeana i zakiseljavanja. Prema tekućoj emisiji gasova staklene bašte, navodi se u izveštaju, svet će se zagrejati najmanje 1,5 do 2°C do kraja veka. Prosečna globalna temperatura od januara do septembra 2021. već je bila oko 1,09°C iznad predindustrijskog proseka, što znači da nema mnogo vremena za akciju.

„Po svemu sudeći, kasnimo u ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma. Ove godine smo videli povratak upotrebe fosilnih goriva, porast koncentracije gasova staklene bašte i katastrofalne vremenske prilike koje su uticale na zdravlje, živote i egzistenciju ljudi na svim kontinentima,“ napisao je Gutereš u predgovoru izveštaja. „Ukoliko ne dođe do hitnog i značajnog smanjenja emisija ugljeničnih gasova, premašićemo limit od 1,5°C, sa katastrofalnim posledicama po ljude i planetu od koje zavisimo.”

Izveštaj je objavljen na početku samita o klimatskim promenama, koji se trenutno održava u Glazgovu u Škotskoj. Skraćeno nazvana COP26, konferencija bi trebalo da odredi globalne prioritete u ovom kritičnom trenutku, tako da znamo na čemu smo. Presek stanja koji je izložen u izveštaju SMO-a, alarmantan je na nekoliko nivoa. Tokom 2020, uprkos pandemiji koja je nakratko usporila štetna isparenja, izveštaj otkriva da su koncentracije gasova staklene bašte dostigle rekordne vrednosti. Ugljen-dioksid je porastao za 150 odsto od predindustrijskog nivoa, metan za 262 odsto, a azot-oksid za 123 odsto.

Klimatski podaci s početka 2021. sugerišu da su efekti La Ninje doneli blago zahlađenje, ali u poređenju sa dejstvom ovog ciklona iz 2011, ova godina je ipak bila znatno toplija. S obzirom na porast globalnih temperatura, čak i u sezonama La Ninje, nije iznenađenje što je ledeni pokrivač na Istočnom Grenlandskom moru ove godine imao rekordno nizak nivo. Povrh toga, u avgustu su istraživači zabeležili prvu kišu na vrhu Grenlandskog ledenog masiva koja je trajala satima. Obično na ovom područuju nema padavina sem snežnih. U okeanu nije bolja situacija. Zagrevanje, porast nivoa mora i zakiseljavanje vremenom su sve izraženiji.

Izveštaj je pokazao da zakiseljavanje okeana nije bilo na ovom nivou najmanje 26.000 godina i da utiče na sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere, čineći klimatsku krizu još gorom. „Od okeanskih dubina do planinskih vrhova, od topljenja glečera do ekstremnih nepogoda, ekosistemi i zajednice širom sveta su devastirani,“ upozorava Gutereš. „COP26 mora biti prekretnica za ljude i planetu.” U proteklih devet meseci, svet je iskusio brojne šumske požare, toplotne talase, ciklone, uragane, suše, kao i ekstremne hladnoće.

U Bangladešu su letošnje monsunske kiše bile toliko jake da je poplavljeno nekoliko izbegličkih naselja, a potom raseljeno 25.000 ljudi koji su već bili izgubili svoje domove. Nova istraživanja pokazuju da će zbog klimatskih promena ekstremne vremenske prilike biti sve češće i ozbiljnije. „Ogromne padavine pogodile su Kinu za samo nekoliko sati, dok su delovi Evrope doživeli teške poplave, uz desetine žrtava i štetu merenu milijardama,“ podseća gensek SMO-a Peteri Talas. „Uzastopna sušna godina u suptropskoj Južnoj Americi oborila je rečne vodostaje i pogodila poljoprivredu, transport i proizvodnju energije. Ekstremne nepogode su nova normalnost.“

Osim što moraju da ograniče štetne gasove, nacije moraju da se pripreme za realnost koja kuca na vrata, ističe Talas. Ulaganje u klimatsku adaptaciju jedan je od najboljih načina da se životi spasu od ekstremnih nepogoda u budućnosti, kaže stručnjak. „Tokom pandemije smo čuli da moramo da vratimo čovečanstvo na put održivog razvoja i izbegnemo najgore efekte klimatskih promena na društvo i ekonomiju,“ nastavlja Talas. „Ovaj izveštaj pokazuje da zaključno sa 2021. ne idemo u dobrom pravcu.”

(ScienceAlert-ZTP, foto: Kiara Worth/UNFCCC)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.