Island: Mesec dana od ukidanja anti-kovid mera, turisti masovno pristižu

U junu je više od 42.000 ljudi spakovalo kofere i ukrcalo se na letove ne do tropskih plaža ili odmarališta, već do mnogo hladnije alternative: Islanda. Turisti često hrle na Island zbog njegovih aktivnih vulkana i polarnog svetla, ali ovi prizori trenutno nisu jedina atrakcija ostrvske zemlje. Nakon godinu dana zatvorenih granica, socijalnog distanciranja i korišćenja Zoom-a, Island sada nudi povratak u normalnost. Život na ostrvu izgleda kao pre pandemije, a sa otvorenim vratima i niskom stopom zaraze, zemlja je postala poželjna destinacija za odmor.

Dok se granične restrikcije svuda ublažavaju, Foreign Policy je istraživao kako islandski pristup virusu i turističkom otvaranju može da posluži kao model za ostatak sveta. Island je ukinuo sve mere 26. juna, i bio prva zemlja Evropske unije koja je u martu dočekala vakcinisane posetioce. Od tada se život na ostrvu normalizovao, više nema nošenja maski, socijalnog distanciranja ili ograničenih okupljanja.

„Društvo se vraća u stanje u kojem možemo normalno da živimo i za kojim smo čeznuli,“ rekao je u junu Svandis Svavarsdotir, islandski ministar zdravlja. Zemlja je već dostigla imunitet krda i ima jednu od najvećih stopa vakcinacije na svetu; 70 odsto stanovnika je potpuno vakcinisano, a do 28. juna je 87 odsto odraslih primilo bar jednu dozu. Uspeh u imunizaciji se nadovezao na poočetnu efikasnu reakciju zemlje na pandemiju: ne samo da su uspeli da izbegnu zaključavanje, već su imali samo 30 smrtnih slučajeva.

Islandska praksa se bitno razlikuje od drugih bogatih zemalja koje su na sličan način ublažile mere, iako virus nastavlja da se širi kroz nevakcinisanu populaciju. Britanija je 19. jula proslavila svoje otvaranje kroz „Dan slobode“, sa skoro 40.000 novozaraženih, 19 preminulih i sedmom najvećom stopom mortaliteta na svetu. Turizam je glavni sektor islandske ekonomije i delatnost koja je najviše patila tokom pandemije; čini 39 odsto ukupnog prihoda od izvoza, oko 9 odsto BDP-a i zapošljava 16 odsto svih radnika u zemlji.

Koliko god da je povratak turizma bio ekonomski koristan, postojala je svest da je kontrola kovida-19 prvi neophodan korak. „Od početka nam je prioritet bio da se pandemija stavi pod kontrolu,“ kaže Johanes Por Skulason, generalni direktor islandskog Saveza turističke industrije. „Došli smo do toga da trenutno imamo jedan od najviših procenata vakcinisanih na svetu,“ dodaje Skulason. „To možemo da iskoristimo kao svoju prednost.“

(foto: Prt sc)

Islandsku anti-kovid kampanju vodili su najpre stručnjaci za javno zdravlje, a ne političari. „U početku je nauka bila za kormilom“, ističe Skulason, primetivši da su vlada i zdravstveni radnici blisko i konstruktivno sarađivali. Primenjen je strog sistem za praćenje kontakata, testiranje i karantin, što je suzbilo infekcije kovidom-19 pre masovnog zaražavanja. „Mere su bile prilično stroge na početku svakog talasa, tako da je virus sasečen pre nego što je mogao da se raširi,“ kaže Snori Valson iz Islandskog turističkog odbora.

Većina građana je bila spremna da sarađuje. „Imali smo vrlo visok stepen poverenja prema zdravstvenoj direkciji i vladi, te odlukama koje su donosili,“ naglašava Skulason. Poverenje delimično potiče iz prošlih iskustava Islanda sa prirodnim katastrofama, koje su iziskivale jedinstvo i solidarnost građana, što je pripremilo odgovor države na pandemiju. „Nacija je bila spremna da učini sve što je trebalo,“ kaže Bjarnheidur Halsdotir, predsedavajući islandskog Saveza putničke industrije. „Poštovali smo svako pravilo i radili sve što nam je rečeno.“

Sve ovo je rezultat visoko centralizovanog zdravstvenog sistema Islanda. Za razliku od zemalja poput SAD-a, gde su se građani utrkivali da obezbede vakcine, Islanđani su dobijali SMS poruke sa terminom vakcinacije. „Jednog dana dobio sam poruku u kojoj je pisalo ‘imamo nekoliko ekstra doza AstraZeneca vakcine. Možete doći za 30 minuta. Mi ćemo vas vakcinisati’,“ dodaje Skulason, opisujući sistem vakcinacije kao montažnu traku koja uključuje stotine ljudi.

Većina građana je zaista želela injekcije. „Nismo imali ni blizu toliko otpora vakcinaciji kao mnoge druge zemlje, ništa slično onome što smo viđali u SAD-u,“ kaže Skulason, dodavši da dezinformacije o vakcinama, iako prisutne, nisu zaživele među građanima. Uspeh Islanda može se pripisati i njegovoj geografiji: ostrvo je izolovano, što je sprečilo prekogranično širenje virusa. Sa samo 368.792 stanovnika, Island je takođe retko naseljen i rodbinski povezan, što je doprinelo višem osećanju zajednice i društvene odgovornosti. (Islanđani su toliko usko povezani, da postoji aplikacija koja korisnicima potvrđuje da ne izlaze sa bliskim rođacima.)

„Prednost našeg društva je u tome što se lako aktivira osećaj zajedništva i partnerstva,“ kaže Gudrun Pora Gunarsdotir, direktorka islandskog Turističko-istraživačkog centra. Trenutno nema putničkih restrikcija za posetioce koji prilože dokaze o vakcinaciji ili prethodnoj infekciji, iako je potrebna predregistracija. Nevakcinisani putnici, pak, imaju više prepreka pred ulazak u zemlju. Delta soj je uzrokovao veliki skok u broju zaraženih, mada je samo jedna osoba hospitalizovana, a nekolicina imala teže simptome. Većina zaraženih građana je potpuno vakcinisana.

U reakciji na širenje zaraze, islandski ministar zdravlja najavio je da će od 26. jula svi putnici morati da prilože negativan test na kovid-19 pre ulaska u zemlju. „Sad smo u nekoj novoj eri,“ kaže Skulason. „Većinu stanovništva smo vakcinisali, a sada će vlada morati da odluči kako postupati u narednih nekoliko meseci.“ A ako novi sojevi nastave da izazivaju probleme? „To bismo sasekli u korenu ako bude potrebno, ali trenutno se stvari vraćaju u normalu,“ zaključio je Valson.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.