Uzroci inflacije: Kriza globalnog transporta je veća nego što se pretpostavlja

Par decenija unazad, svetska pomorska trgovina značajno se proširila zahvaljujući izmeštanju proizvodnje iz SAD-a i Evrope i usponu ekonomske globalizacije. Rezultat ovog procesa je da je Azija, posebno Kina, postala proizvodna baza svih roba, od iPhone-a do antibiotika. Stvaranje Svetske trgovinske organizacije (STO) radi nametanja novih pravila u trgovini bio je glavni podsticaj. Međutim, globalni lanci snabdevanja postali su krhkiji nego ikada pre. Porast troškova pomorskog transporta ukazuje na rastuću krizu. Negativan trend je pojačan izrazitim manjkom radne snage usled globalnih mera protiv kovida-19.

Prema nemačkoj istraživačkoj agenciji Statista, oko 80 odsto svih roba na globalnom nivou prevozi se morem, uključujući naftu, ugalj i žitarice. Od te ukupne sume, transport pomorskim kontejnerima čini oko 60 odsto celokupne pomorske trgovine, čija je vrednost u 2019. procenjena na oko 14 biliona dolara. U svakom slučaju, prekookeanski transport je postao krvotok svetske ekonomije.

Ovo je direktna posledica stvaranja STO-a, sa novim pravilima koja favorizuju izmeštanje proizvodnje u zemlje sa daleko manjim troškovima rada (bar dok je okeanski transport bio jeftin.) Nakon ulaska u STO 2001, Kina je najviše profitirala od novih pravila i tokom naredne decenije postala „svetska radionica“. Čitave industrije poput elektronike, farmacije, tekstila, hemikalija i plastike prenete su u Kinu zbog tada najnižih zarada na svetu. Projekat je uspeo jer su troškovi transporta na zapadna tržišta bili relativno niski.

Kako je domaći proizvod Kine rastao, zemlja je postajala svetski gigant pomorskog transporta, jeftino prevozeći svoju robu na odredišta poput Long Biča, Los Anđelesa ili Roterdama. Maloprodajni gigant Walmart uvozio je čak 80 odsto proizvoda kineskog porekla. Ovo nije „malo pivo” kao što kažu u Teksasu. Walmart je najveća svetska kompanija po prihodima, sa 549 milijardi dolara godišnje od prodate robe. Rezultat ovog procesa je da Kina danas drži 8 od 17 najvećih svetskih luka u pogledu razmera brodskog transporta. Ekspanzija kineskog brodarstva, u kombinaciji sa usponom Japana i Južne Koreje, ima najveći udeo u globalnom pomorskom prevozu. Vitalni ekonomski tokovi sada su pod pritiskom pandemije, što bi moglo imati katastrofalne ekonomske posledice po svetske lance snabdevanja.

Nakon što je u martu 2020. proglašena globalna pandemija, efekat na svetsku trgovinu bio je momentalan i ogroman. Zapadni kupci su obustavili porudžbine proizvoda iz Kine i drugih azijskih proizvođača. Kontejnerski brodovi su stopirani. Kada su vlade SAD-a i EU odobrile bilione dolara pomoći, potražnja za azijskom robom eksplodirala je u poređenju sa ponudom; ljudi su počeli da troše novčanu pomoć, naročito na onlajn kupovinu robe koja je uglavnom „made in China“, što je poremetilo nekada male troškove pomorskog transporta.

Moderne kontejnerske luke, posebno one u Kini, su računarski automatizovane operacije, gde se hiljade kontejnera svakodnevno utovaruju pomoću robotskih dizalica. U odredišnim lukama poput Long Biča ili Hamburga kontejneri se prebacuju u kamione ili vozove, i razvoze u odredišne gradove, a zatim vraćaju u luku radi povraćaja robe. Taj osetljivi lanac snabdevanja sada je poremećen.

U 2019, pre pandemijske krize, troškovi pomorskog prevoza kontejnera iz Kine u Evropu bili su između 800 i 2.500 dolara po komadu. Za većinu proizvoda poput tekstila, lekova ili pametnih telefona, pomorski kontejneri su bili najpovoljnija opcija za azijsko-evropsku trgovinu, čak i u poređenju sa železničkim transportom. Za trgovinu između Azije i Severne Amerike to je bila gotovo jedina opcija, jer je vazdušni prevoz bio preskupa alternativa. Sada su troškovi prevoza od luke do luke, na primer od Šangaja do Los Anđelesa, skočile sa 1.500$ po kontejneru na 4.000$ u septembru 2020, odosno 9.631$ u julu 2021, prema analitičkoj firmi Drewry Supply Chain. Ovo je porast od preko 600 procenata od početka 2020, i jedan od ključnih faktora globalne inflacije koja je sada aktuelna.

Ali to nije najlošija vest. Drewry citira izveštaje o „plaćenih 15.000 dolara od Kine do američke zapadne obale, pri čemu prevoznici naplaćuju dodatne premije favorizujući kasnije rezervacije umesto uobičajenog tereta“. Sa 1.500 na 15.000$ za dve godine je desetostruki porast troškova. Cene transporta od Šangaja do Roterdama takođe su skočile sa 2.000$ s početka 2020, na preko 12.000$ u julu. Primera radi, ljudi su panično kupovali toalet papir na početku pandemije, a Kina je svetski lider u izvozu ove robe, sa 11 odsto udela u globalnoj ponudi. Porast troškova pomorskog prevoza od 600 odsto dovešće do skoka cena ili nestašica na ključnim tačkama snabdevanja.

(NewEasternOutlook-ZTP, foto: Mint India)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.