Ahmadinedžad optužio obaveštajne strukture Irana za špijunažu i represiju

Bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad optužio je „korumpirani krug“ unutar iranskog obaveštajnog aparata za održavanje „sistematske veze“ sa stranim špijunskim agencijama. „Oni se moraju pripremiti za suđenje,“ upozorio je Ahmadinedžad, ne otkrivajući imena službenika.

Ipak, bivši predsednik je u svojoj video poruci aludirao da se dotični „krug“ nalazi u okviru Obaveštajne organizacije Islamske revolucionarne garde (IRGC). Poslednjih meseci, nekada konzervativni političar koga je favorizovala vladajuća elita, a koga sada smatraju disidentom, nije bežao od svojih trvenja sa obaveštajnom službom, kao i sa vladajućim establišmentom.

Ahmadinedžad je ustvrdio da je grupa „počinila izdaju vršeći špijunažu“ u korist neprijatelja. U aprilu, nakon što se glavno iransko nuklearno postrojenje Natanc našlo pod izraelskim udarom, Ahmadinedžad je okupljenim pristalicama u Bandar Abasu rekao da su se „neprijateljski agenti infiltrirali“ u obaveštajni aparat. U svom vatrenom govoru, naglasio je da se iranska obaveštajna služba fiksirala na sopstvene građane i suzbijanje narodnih protesta.

Iznoseći isti argument u svom novom govoru, Ahmadinedžad je ponovo optužio obaveštajnu grupu za suzbijanje „legitimnih protesta“ u provinciji Huzestan. Nemiri u većinski arapskom regionu zbog snabdevanja vodom ušli su u osmi uzastopni dan. Lokalni aktivisti kažu da je najmanje pet osoba ubijeno dok mediji povezani sa IRGC-om krive arapske separatističke grupe i optužuju „strane neprijatelje“ za manipulisanje protestom. „Čim ljudi izađu na ulice kako bi se njihovi glasovi čuli, suočavaju se sa istom korumpiranom obaveštajnom grupom koja ih povezuje sa strancima i tretira ih krajnje brutalno,“ rekao je Ahmadinedžad u poruci upućenoj demonstrantima iz Huzestana.

Mandati bivšeg predsednika bili su obeleženi gušenjem medijskih sloboda i urušavanjem iranske ekonomije. Njegov osporeni reizbor iz 2009. izazvao je višenedeljne proteste širom zemlje. Odgovor policije i IRGC-a, koji su ga u to vreme otvoreno podržavali, mnoge demonstrante je odveo u smrt, dok su hiljade drugih držane u nehumanim uslovima u ozloglašenim objektima poput Kahrizaka.

Iako je tokom prvog mandata imao snažnu podršku IRGC-a i ajatolaha Ali Hamneija, njegov drugi mandat je narušio odnose sa obe institucije. Verski lider je odbacio predlog za potpredsednika, kao i smenu favorizovanog ministra bezbednosti. Ahmadinedžad je 2017. povukao hrabar potez odbivši Hamneijev savet da odustane od predsedničke trke. Ali njegova neposlušnost ga je koštala kandidature koja je odbačena od strane Saveta čuvara pod kontrolom Hamneija. Ove godine se ponovo kandidovao za predsednika, ovog puta čak i bez konsultacija sa ajatolahom, i opet doživeo odbijanje od iste izborne komisije.

U svom nedavnom govoru, Ahmadinedžad je opet upozorio na posledice policijske represije i „eroziju poverenja javnosti“. Ova izjava se verovatno odnosila na predsedničke izbore od 18. juna, kada je zabeležena najniža izlaznost birača u istoriji Islamske Republike. Ahmadinedžad, koji i dalje sedi u Savetu za državnu efikasnost, jedini je iranski zvaničnik koji je javno bojkotovao nelegitimne izbore.

(Al Monitor-ZTP, foto: Radio Farda)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.