Oko 91% Islanđana koji su se oporavili od Covida-19 stvorilo je antitela koja se mogu detektovati. To bi trebalo da razveje nedoumice oko reinfekcija.
Pojava nekolicine ljudi ponovo zaraženih koronovirusom, uključujući građane Honga Konga, Italije i SAD-a, izazvala je paniku oko budućeg toka pandemije.
Jedna od najvećih nada u suočavanju sa novim koronavirusom jeste da delimični imunitet krda može usporiti njegovo širenje. Vakcina, kao presudni faktor u borbi protiv patogena, takođe se oslanja na stvaranje dugotrajnih antitela kod vakcinisanih osoba. Ali šta ako imunitet opadne, uvlačeći čovečanstvo u beskrajni ciklus novih pandemija?
Srećom, realne prognoze nisu toliko loše jer je do sada zabeležen mali broj reinfekcija. Takođe, mnogi lekari smatraju da će većina recidiva biti blaža od prve infekcije. (Tako se dogodilo u Hong Kongu, mada ne i u slučaju SAD-a.) Slabljenje virusa zavisiće od toga koliko će naše telo naučiti da se bori, pre svega stvaranjem T-limfocita.
Ključno pitanje za procenu rizika reinfekcije jeste koliko pacijenata razvije antitela i koliko ona dugo traju. Neki stručnjaci smatraju da samo najteži slučajevi Covida-19 stvaraju dovoljnu količinu i trajnost antitela. Ako je ovo tačno, osobe koje izbegnu najgore simptome, uključujući većinu dece i omladine, biće podložniji ponovnoj infekciji.
Istraživanje pandemije na Islandu, objavljeno u medicinskom časopisu Nove Engleske, nudi dokaze protiv takvih prognoza. Istraživači su pregledali uzorke seruma 30.576 osoba, koristeći šest različitih vrsta ispitivanja antitela (jer različite tehnike često daju oprečne rezultate).
Ključni nalazi ove studije pokazuju da od 1.797 osoba koje su se oporavile od Covida, 91,1% je proizvelo dovoljne nivoe antitela. Štaviše, ovi nivoi nisu opadali četiri meseca nakon dijagnoze. Stečeni imunitet je bio veći kod starijih osoba i kod onih koji su imali najgore simptome. Ali širi imunološki odgovor je dobra vest za delotvornost bilo koje vakcine, jer potvrđuje da su ponovne infekcije, bar kratko nakon prve bolesti, zaista vrlo retke.
Iako su ovo dobre vesti i za imunitet krda, realnost je da nismo ni blizu postizanja takvog stanja. Smatra se da bi oko 70% populacije trebalo da razvije antitela kako bi se efikasno zaustavilo širenje virusa. Studija procenjuje da je manje od 1% islandskog stanovništva došlo u kontakt sa Sars-Cov-2. To je čak i niže od uporednih procena za Španiju, V. Britaniju i Italiju, te pokazuje koliko su ove zemlje daleko od kolektivnog imuniteta.
Takođe je prerano za procene da li će se sadašnji nalazi antitela zadržati tokom dužeg perioda. Moguće je da će imunitet vremenom nestajati, čineći nas izloženijim virusu, ali za sada nema razloga za strah od najgoreg. Razvoj vakcina odvija se vratolomnom brzinom, a dostupni dokazi pokazuju da ljudsko telo zaista razvija neki oblik zaštite. U godini izuzetno sumornih vesti, ovo je više nego optimistično.
(Bloomberg-ZTP, foto: Boyloso/Getty)
