Ideologija, novac, sujeta… Kako ubediti običnog čoveka da postane doušnik?

Novi film Benedikta Kamberbeča The Courier je priča o trgovcu Grenvilu Vinu, upletenom u mračni svet špijunaže tokom Kubanske raketne krize. Priča se nadovezuje na nedavne vesti da je Dejvid Smit, 57-godišnji i naizgled obični čuvar britanske ambasade u Berlinu, navodno špijunirao za Rusiju. Zašto obični ljudi postaju špijuni? Stanislav Levčenko, prebeg KGB-a iz 1988, motive je sveo na novac, ideologiju, prinudu i ego. Podložnost ovim faktorima, tvrdio je, bila je ključna za regrutovanje određenih pojedinaca.

Državni zvaničnici u dugovima su omiljena meta regrutera. Tako je 1935. kapetan Džon Herbert King, šifrant u britanskom Forin ofisu, imao finansijski problem. Bio je otuđen od supruge, gajio je skupe hobije, izdržavao sina i ljubavnicu, a kući je donosio skromnu platu, bez izgleda za penziju. Kao takav, bio je zreo za regrutaciju od strane sovjetskih obaveštajnih službi. Prišao mu je Henri Pik, sovjetski špijun, koji se predstavljao kao biznismen i pripadnik visokog društva. Pik je ubedio šifranta da mu je potreban dodatni prihod ako želi da izdržava porodicu.

King je pristao da oda tajne svog ministarstva, verujući da će Pik i jedna holandska banka koristiti dobijene podatke za povoljnu trgovinu akcijama. Kingu je obećan deo profita u iznosu od 100 funti mesečno. Aranžman je okončan 1937, kada je njegov saradnik vraćen u Moskvu tokom Staljinovih čistki. King je uhapšen 1939. i osuđen na deset godina zatvora.

Neki ljudi, pak, spremni su da rizikuju živote zarad svojih uverenja. Takav je bio Donald Meklin, student Univerziteta u Kembridžu. Meklin je već imao levičarske stavove koji su prerasli u ideološko uverenje o pravednosti sovjetskog komunizma. Na završnoj godini studija, 1934, prišao mu je NKVD (preteča KGB-a) i naložio mu da zanemari svoj politički aktivizam i uđe u britanski establišment. Ubrzo je položio ispite za državnu službu i pridružio se Forin ofisu, gde je postao jedan od najopasnijih špijuna svoje generacije.

Ali u tome nije bio usamljen. Meklin je bio član Kembridžove petorke, kojoj su pripadali Kim Filbi, Gaj Bardžis, Entoni Blant i Džon Kernkros. Svaki je regrutovan u sovjetsku službu tokom ili ubrzo nakon studija na Kembridžu. Zahvaljujući prestižnom obrazovanju, sva petorica su uspela da uđu u najosetljivije sektore britanske države, ne samo u Forin ofis, premijerski kabinet, MI5, MI6 i GCHQ. Tokom 1951, kada je obruč oko njih počeo da se steže, Meklin i Bardžis su pobegli u Moskvu.

1946, Džon Vasal se zaposlio kao pomoćnik vojnog atašea u britanskoj ambasadi u Moskvi. Ali Vasal je imao intimnu tajnu. Bio je gej muškarac u vreme kada je homoseksualnost bila zabranjena u Britaniji. Osuđenima za homoseksualnost tada su pretile kazne zatvora. KGB je otkrio Vasalovu tajnu i napravio nekoliko kompromitujućih fotografija koje će koristiti za ucenu. Ubrzo nakon toga, 1956, Vasal je vraćen u London u mornaričku obaveštajnu službu.

Odatle je dostavljao seriju tajnih podataka, uključujući tehničke aspekte radara i naoružanja. Čitav aranžman, od kojeg je Vasal solidno profitirao, trajao je do 1962. kada je službenik uhapšen usled prebega oficira KGB-a Anatolija Golicina. Nakon velikog skandala koji je potresao Mekmilanovu vladu, Vasal je osuđen na 18 godina zatvora i pušten je 1972.

Za neke je špijunaža prilika da manipulišu ljudima i dokažu svoju superiornost. Robert Hansen, agent FBI-a i sovjetski špijun od 1976. do 2001, svakako je spadao u tu kategoriju. Hansen je naizgled živeo u srećnom braku, u tipično američkom predgrađu, a zapravo delovao kao strani špijun, sa sve egzotičnom plesačicom kao ljubavnicom koju je izdašno darivao. Takođe je tajno snimao svoje seksualne odnose sa suprugom i bez njenog znanja pozivao druge da gledaju snimke.

Novac je bio prvobitni motiv; Hansen je od svojih saradnika primio 1,43 miliona dolara u novcu i dijamantima. Suštinski motiv, pak, bila je potreba za pažnjom i osećaj potcenjenosti u FBI-u koji, prema ličnoj proceni, nije prepoznao njegove sposobnosti. Višedecenijsku karijeru dvostrukog agenta, tokom koje je potkazao najmanje devet američkih doušnika u Sovjetskom Savezu, video je kao avanturu i demonstraciju nadmoći nad kolegama iz FBI-a.

Hansen trenutno služi 15 uzastopnih doživotnih kazni; američko Ministarstvo pravde je njegovu špijunažu opisalo kao „verovatno najgoru obaveštajnu katastrofu u istoriji SAD-a“. Iako obično zamišljamo Džejmsa Bonda ili Džejsona Borna kada pomislimo na špijunažu, pravi špijuni su obični ljudi, doduše sa neobičnim problemima i psihologijom. Kao grubo analitičko oruđe, pomenuta četiri motiva pružaju nam uvid u mehanizme rizičnog i nepredvidivog ponašanja.

(TheConversation-ZTP, foto: Wikimedia Commons)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.