Prognoza: Evolucija Delta soja i bliska budućnost pandemije

Pandemija kovida-19 je dramatičan prikaz evolucije u praksi. Evoluciona teorija objašnjava mnogo toga što se već dogodilo, predviđa šta će se desiti u budućnosti i predlaže najefikasnije strategije upravljanja krizom. Na primer, evolucija objašnjava zašto se Delta soj širi brže od originalnog soja iz Vuhana, te naslućuje šta možemo očekivati od budućih sojeva. Takođe sugeriše određene mere zdravstvene zaštite radi efikasnijeg suzbijanja pandemije.

Delta soj nije kraj priče za Sars-Cov-2, virus koji uzrokuje kovid-19. Evolucija je rezultat slučajnih mutacija (ili grešaka) u virusnom genomu prilikom razmnožavanja. Neke od ovih mutacija će pogodovati virusu, dajući mu određene prednosti. Kopije ovih pogodnih gena će se preneti na sledeću generaciju, putem procesa prirodne selekcije. Novi virusni sojevi mogu se razviti i rekombinacijom, tj. preuzimanjem gena od drugih virusa ili čak od svojih nosilaca.

Dakle, možemo očekivati da će evolucija podržati sojeve virusa koji proizvode oštriju krivu epidemije (više slučajeva za kraće vreme), što nas vodi ka dve predikcije. Prvo, virus će postati lakše prenosiv. Jedna zaražena osoba će zaraziti više ljudi nego ranije, a naredni sojevi virusa će imati veći reproduktivni (R) faktor. Drugo, možemo očekivati da će evolucija skratiti vreme između pojedinačne i masovne infekcije (kraći „serijski interval“). Obe predviđene promene očigledno su dobre za virus, ali ne i za domaćina.

Ova teorija objašnjava zašto Delta soj trenutno hara svetom, smenjujući originalni soj iz Vuhana. Vuhanski soj je imao R faktor 2-3, dok je kod Delta soja njegova vrednost 5-6, što znači da će osoba zaražena Deltom zaraziti bar dvostruko više ljudi. Takođe postoje dokazi da Delta ima mnogo kraći serijski interval u poređenju sa originalnim sojem. Pretpostavljeni uzrok je veća količina virusa (više kopija virusa) kod osobe zaražene Deltom, zbog čega se ovaj soj prenosi brže nakon infekcije. Veća količina takođe znači lakše prenošenje na otvorenom i nakon „kratkotrajnog kontakta“.

Znamo da raspoložive anti-kovid vakcine deluju protiv Delte, ali su manje efikasne. Evoluciona teorija kaže da virusni sojevi sposobni da zaobiđu vakcine imaju evolucionu prednost. Stoga možemo očekivati „trku u naoružanju” između proizvođača vakcina i virusa, u pokušaju da se uhvati korak sa evolucijom patogena. Zbog toga ćemo verovatno imati redovne dodatne doze, napravljene da suzbiju nove sojeve, baš kao u slučaju vakcina protiv sezonskog gripa. Anti-kovid vakcine smanjuju stepen prenosa, ali ga ne blokiraju u potpunosti.

Postoji kompromis između prenosivosti i težine infekcije (virulencije) kod većine mikroorganizama koji izazivaju bolesti. Razlog je u određenoj količni virusa neophodnoj za njegovo dalje prenošenje. Budući da vakcine nisu 100 odsto efikasne u blokiranju prenosa, možemo očekivati pomak ka većoj virulenciji. Drugim rečima, usled prenošenja sa vakcinisanih ljudi, virus će postati štetniji za nevakcinisane osobe.

Kratkoročno, evolucija će nastaviti sa „finim podešavanjem“ virusa na sledeće načine: a) njegov R faktor će nastaviti da raste (jedna generacija virusa će zaražavati više ljudi), b) serijski interval će se skraćivati (ljudi će brže postajati zarazni), c) novi sojevi će smanjivati efikasnost vakcina.

Međutim, još uvek ne znamo doseg i brzinu ovih procesa. Neki naučnici tvrde da se virus već približava svojoj „vrhunskoj kondiciji“. Ipak, Naučno-savetodavna grupa britanske vlade (SAGE) nedavno je istraživala scenarije dugoročne evolucije virusa. Naučnici očekuju da će doći do „antigenog proklizavanja“, tj. nakupljanja malih mutacija koje će umanjiti efikasnost aktuelnih vakcina, zbog čega će modifikovane doze biti neophodne.

Takođe su moguće dramatičnije promene u virusu („antigensko pomeranje“), usled rekombinacije sa drugim ljudskim koronavirusima. Ovo bi zahtevalo ozbiljnije prepakivanje vakcina. SAGE smatra da postoji i mogućnost „obrnute zoonoze“, tj. stvaranja virusa koji bi bio opasniji za ljude ili imun na postojeće vakcine. Prema ovom scenariju Sars-Cov-2 bi reinficirao životinje, pre nego što bi ponovo preskočio na ljude. Već je uočeno da Sars-Cov-2 inficira mačke i glodare.

Prirodna selekcija generalno odbacuje sojeve od kojih se domaćin teško razboljeva, jer veća smrtnost ili izolacija smanjuju kapacitet prenosa. SAGE smatra da ovaj princip verovatno neće dovesti do manje virulencije na kraći rok, ali dugoročno to jeste realna mogućnost. Ipak, SAGE tvrdi da se potencijalno virulentniji sojevi mogu razviti rekombinacijom (što je uočeno kod drugih koronavirusa). Dakle, u ovom trenutku se ne zna da li će virus vremenom postati smrtonosniji, ali je sigurno da neće sam od sebe postati bezopasan.

(TheConversation-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.