Fejsbuk poruke engleskog studenta Đulija Ređenija, napisane par nedelja pred njegovo ubistvo, pokazuju neosnovanost tvrdnji da je bio špijun ili politički agitator. Čak i pre nego što je napustio Englesku, Ređeni je bio svestan rizika sa kojim se suočava baveći se radničkim sindikatima u Egiptu, vrlo osetljivom temom za tu zemlju.
28-godišnjak je, pak, smatrao da je deportacija pre obavljenog posla najgore što mu se moglo dogoditi. Na nesreću, kidnapovan je na ulici i mučen, a njegovo polunago telo bačeno pored puta nakon brutalnog ubistva za koje će četvorica egipatskih bezbednjaka odgovarati pred italijanskim sudom u oktobru.
„Egipat je trenutno u teškom stanju,“ napisao je Ređeni pre dolaska u Kairo, u porukama koje je Gardijanu dostavio njegov prijatelj. „Diktatura se vratila i donedavno se nije znalo koliko će postati brutalna. Izgleda da se to sada ‘stabilizuje’… situacija je vrlo neizvesna.“
Nestajanje ljudi je svakodnevna pojava pod režimom egipatskog predsednika Abdela Fataha al-Sisija. Prošle godine je državna komisija za ljudska prava izvestila o 2.723 nestalih građana u proteklih pet godina, od kojih su neki mučeni i streljani. Ređenijev slučaj je neobičan jer je bio stranac, italijanski doktorant na koledžu Girton koji se preselio u Kairo u septembru 2015. kako bi radio na tezi o nezavisnim sindikatima.
Bila je to osetljiva tema u zemlji koja je doživela omasovljenje radničkih pokreta tokom arapskog proleća, koje je lidera Muslimanske braće Mohameda Morisija dovelo na vlast 2012. Godinu dana kasnije, Morsi je oboren pučem koji je postavio bivšeg generala Sisija kao lidera zemlje, označivši povratak pod vojnu vlast. Ređeni, koji je prethodno studirao arapski jezik i politiku na Univerzitetu u Lidsu, odlučio je da svoju tezu istražuje u Kairu od septembra 2015. do marta 2016., sa dvonedeljnom pauzom za praznik sa porodicom u rodnom Fjumičelu, na severoistoku Italije.
U oktobru, mesec dana nakon dolaska, opisao je sindikate kao „jedinu preostalu snagu civilnog društva“. Usredsredio se na ulične prodavce, kojih je bilo oko 6 miliona, i njihov sindikat koji se borio protiv državne represije. Ređeni je primetio da je situacija u Kairu „depresivna, ali ne manična kao 2013. Čini mi se da ovo neće trajati narednih 30 godina“, dodao je, misleći na dužinu vladavine bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka.
Ali stvari su krenule naopako kada je na sastanku sindikalaca Ređeni primetio pokrivenu mladu ženu koja ga je slikala telefonom, zbog čega je pomislio da je pod nadzorom. Takođe su ga nervirali prodavci koji su mu uvaljivali mobilne telefone, kao i šef njihovog sindikata koji je tražio novac za porodične medicinske račune. Kada je student rekao da ne može da pomogne, Mohamed Abdalah ga je prijavio policiji, kasnije tvrdeći da je sumnjao da je špijun. U jednoj od svojih poslednjih poruka na Fejsbuku, Ređeni je zatražio pomoć oko članka koji je pisao. Pet dana kasnije oteli su ga sa ulice dok je polazio u večernji izlazak.
Devet dana kasnije, njegovo telo je pronađeno pored autoputa Kairo-Aleksandrija. Na telu je bilo tragova mučenja, paljenja i ubadanja; vrat mu je slomljen udarcem tupim predmetom otpozadi. Povrede su bile toliko teške da ga je majka Paola prepoznala samo po „vrhu nosa“. Potom je usledilo zataškavanje slučaja od strane vlasti. U intervjuu za italijanski list La Repubblica, predsednik Sisi se zarekao da će pronaći krivce. Zvanična istraga je tvrdila da je Ređenija opljačkala lokalna banda, čiji su članovi navodno pobijeni u policijskoj akciji.
Međutim, italijanski istražitelji su otkrili telefonske podatke prema kojima vođa bande nije ni bio u Kairu tokom Ređenijevog nestanka. Takođe su utvrdili da su studentova lična dokumenta podmetnuta u stanu jednog od članova bande. Zahvaljujući svedocima koji su videli Ređenijevo isleđivanje u centru Agencije za nacionalnu bezbednost, italijanski sudija je prošlog meseca otvorio proces četvorici oficira egipatske bezbednosti. General Tarik Sabir, pukovnik Ušam Helmi, pukovnik Atar Kamel Mohamed Ibrahim i major Magdi Ibrahim Abdelal Šarif suočavaju se sa optužbama za tešku otmicu. Šarif je takođe optužen za planiranje ubistva.
Egipat je zatvorio slučaj i odbio da izruči osumnjičene Italiji, pa će se suđenje održavati u odsustvu. Johanes Svenson, Ređenijev cimer, radio je za agenciju UN-a 2013. godine, u vreme kada je Morsi svrgnut. „Zanimalo ga je kako se grupe običnih uličnih prodavaca organizuju na efikasan način i uspevaju da steknu određenu političku težinu.“ Ređeni je bio naučnik, a ne politički agitator, dodaje Svenson.
Zapravo, Svenson je kolegu opisao kao „opreznog tipa“ kada su na ulicama Kaira u julu 2013. gledali slavlje nakon Morsijevog pada. Ređeni je posle smrti postao šahid (mučenik), simbol svih nestalih u Sisijevom Egiptu. „Zbog toga u Kairu postoje grafiti sa njegovim likom,“ kaže jedan njegov Fejsbuk prijatelj. „On predstavlja stradanje svih tih ljudi.“
(TheGuardian-ZTP, foto: Michele Lapini/Getty)
