Crna Gora: Izgradnja autoputa vrednog milijardu evra vodi u kinesku dužničku zamku?

Pružajući se kroz tihu balkansku dolinu, prvi crnogorski autoput proseca stenoviti krajolik sa čudesnom preciznošću; to je modernistički bljesak betona koji blista nad kamenitim reljefom Dinarskih Alpa. Istaknut na jednom od masivnih sivih stubova stoji prepoznatljivi grimizni barjak sa dvoglavim orlom u sredini. Projekat možda predstavlja simbol mlade postkomunističke države, ali žitelji lokalnih sela znaju ko zapravo stoji iza autoputa. Socijalistička Republika Jugoslavija je izbledela iz sećanja, ali komunisti su se vratili.

Crna Gora se muči da vrati kineski kredit od mlijardu evra dobijen za izgradnju autoputa, koji treba da poveže luku Bar sa susednom Srbijom. Veći deo projekta ostaje nedovršen, dok se dug zemlje popeo na 103 odsto BDP-a, pri čemu Peking poseduje gotovo petinu ukupnih zajmova. Verovalo se da će autoput postati glavna trgovinska ruta u regionu; crnogorski putevi su inače poznati po svom oronulom stanju i čestim fatalnim nezgodama. Međutim, zapadne finansijske institucije nisu bile voljne da podrže projekat, sumnjajući u njegovu fiskalnu održivost.

Umesto toga, kineska Exim banka je obezbedila kredit, dok su državne kompanije China Road i Bridge Corp dovedene kao izvođači radova. Izgradnja je od početka bila opterećena teškim terenskim uslovima. Inženjeri su planirali da izgrade ukupno 40 mostova i 90 tunela, ali kašnjenja su ubrzo postala uobičajena. Sada su i optužbe za korupciju usporile projekte koji su već bili na krhkim nogama. Deo posla koji nisu realizovali kineski građevinari navodno je prebačen podizvođačama bliskim predsedniku Milu Đukanoviću.

Unesco je takođe kritikovao projekat zbog posledica po životnu sredinu oko zaštićene reke Tare. EU je donedavno odbijala da pomogne u reprogramiranju duga, baš dok zemlja prolazi kroz proces pristupanja uniji. Crnogorsko društvo je bilo šokirano grubim stavom Brisela. Sada se Brisel obratio nemačkim, francuskim i italijanskim razvojnim bankama u nadi da će zemlju izbaviti kroz indirektnu finansijsku pomoć.

Zvaničnici su očekivali određene probleme, ali su računali da će naknadni ekonomski rast pokriti glavnicu duga. Ali kao i kod mnogih drugih projekata, pandemija je ostavila ozbiljne posledice. Crnogorska privreda u velikoj meri zavisi od turizma. S obzirom da su i ove sezone izostale posete turista, ekonomija je zabeležila pad od 15 odsto BDP-a. Prošlogodišnji izbori su doneli novu vladu, koja je okončala 30-godišnju neliberalnu vladavinu Đukanovićeve partije.

Kina sada može da postupi na dva načina. Prvi je takozvana „diplomatija dužničke zamke“, kada Kina direktno preuzima infrastrukturu zemlje koja nije u stanju da servisira svoj dug. Kina je tako 2017. dobila zakup strateške luke u Šri Lanki na 99 godina. Isto bi se moglo dogoditi i sa lukom Bar u Crnoj Gori. Kina već poseduje grčku luku Pirej, sedmu po veličini u Evropi.

Druga strategija je da se Crnoj Gori ponudi reprogram duga, ali uz to ide i očekivanje političke lojalnosti prema Kini. Ta lojalnost bi značila više poslova za kineske državne kompanije i glasanje u međunarodnim institucijama u korist Kine. Crna Gora je, na kraju krajeva, članica NATO-a. U oba slučaja Kina pobeđuje, Evropa gubi. Postoji, naravno, zdrava poslovna logika u oklevanju EU da pomogne zemljama koje duguju trećoj strani. Briselski zvaničnici kažu da čak i ako bi pokušali da reprogramiraju dug, Kinezi bi pronašli način da blokiraju taj potez.

Ipak, slučaj Crne Gore se ne tiče samo ugovornog prava već i geopolitike. Kada je reč o Kini, EU nema posla sa akterom koji se drži tehnokratskih pravila koje je propisala briselska birokratija. Naprotiv, suočava se sa rastućom globalnom silom koja koristi ekonomske poluge moći kako bi proširila svoj uticaj na evroazijski superkontinent, uključujući i njegove evropske rubove. Evropa signalizira Balkanu da je spremna da kritikuje saradnju sa zemljama poput Kine, ali takođe pokazuje da nije voljna da se odupre.

Krajem maja, kineski predsednik Si Đinpin je razgovarao sa Đukanovićem o bilateralnim odnosima. Za razliku od EU, Kina zna da ima prednost u Crnoj Gori i traži pravu priliku da je iskoristi. U Briselu su kasno shvatili da i oni mogu da pozovu telefonom. EU mora da pokaže da je sposobna da zaštiti svoje interese, istovremeno šaljući poruku Balkanu da ima njenu podršku. U suprotnom, Crna Gora će biti lak plen za Kinu, a strateški kredibilitet EU bez realnog značaja.

(Vuk Vuksanović/TheSpectator-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.