Da li je pokojni, osramoćeni i osuđeni biznismen i seksualni prestupnik Džefri Epštajn imao veze sa izraelskom obaveštajnom zajednicom? Istraživačka novinarka Majami Heralda tvrdi da postoje uverljivi detalji koji potvrđuju takvu vezu, te da ih treba detaljnije istražiti i ispitati.
„Nije nemoguće da je Epštajn imao veze sa izraelskom obaveštajnom zajednicom,“ kaže Džuli K. Braun, čija je knjiga Perverzija pravde: Priča o Džefriju Epštajnu objavljena 20. jula. „Robert Maksvel je sigurno imao te vrste veza, a Epštajn je imao bliske odnose sa Robertom Maksvelom,“ kaže 59-godišnja američka novinarka.
Braun naglašava zapanjujuće sličnosti između Epštajnove smrti u avgustu 2019. i smrti Roberta Maksvela u novembru 1991. Govorilo se da se 68-godišnji britanski medijski mogul utopio nakon pada sa svoje luksuzne jahte Lady Ghislaine blizu Kanarskih ostrva. Španska policija je insistirala da u Maksvelovoj smrti nema sumnjivih elemenata, ali glasine o tome nikada nisu nestale. Jedna teorija ukazuje na moguće samoubistvo, dok druga tvrdi je da je Maksvela ubila izraelska obaveštajna služba Mosad, za koju je potajno radio.
Maksvel je sahranjen na Maslinovoj gori u Jerusalimu. Mnogi članovi izraelske obaveštajne zajednice prisustvovali su sahrani. To je učinio i Jicak Šamir, tadašnji izraelski premijer. Šamir je odao poštu britanskom tajkunu zbog političkih veza koje je doneo Izraelu tokom 1980-ih, i zbog novca koji je u to uložio. Pre dve godine, dok je čekao suđenje zbog optužbi za trgovinu seksom, 66-godišnji Epštajn pronađen je obešen u svojoj ćeliji u Kazneno-popravnom centru Metropolitan na Menhetnu. Od tada kruže brojne teorije o stvarnom uzroku smrti, prelazeći iz miljea teorija zavere u kulturni mejnstrim.
Braun kaže da je ni FBI ni Ministarstvo pravde SAD-a nisu ubedili da je Džefri Epštajn počinio samoubistvo. „Zašto bi Epštajn digao ruke pre nego što je uopšte dospeo na sud?“ pita Braun. Ona takođe ukazuje na druge mutne detalje: prelom tri vratne kosti pre smrti, i činjenicu da su dvojica zatvorskih čuvara zaspala u isto vreme. „To prkosi zdravom razumu,“ kaže Braun. „I zašto američke vlasti nisu objavile sve informacije koje imaju o Epštajnovoj smrti?“
Jedno poglavlje u novoj knjizi Braunove navodi da kompleksni odnosi Epštajna i porodice Maksvel mogu da pruže neke odgovore. Ti odnosi sežu do sredine 1980-ih, kada je Epštajn navodno pomagao Robertu Maksvelu da sakrije novac na brojnim ofšor računima. Maksvel, samonikli milijarder, rođen je 1923. kao Jan Ludvik Hajman Benjamin Hoh, u siromašnoj jevrejskoj porodici, u Čehoslovačkoj. Maksvel je izgubio roditelje u Holokaustu, a kasnije je bogatstvo stekao izdavanjem knjiga i dnevnih listova.
Uspeo je da postane i poslanik britanske Laburističke partije, ali poslednje godine Maksvelovog života bile su u znaku finansijskih nevolja i nadimka „prevarant veka“. Maksvel je bankrotirao zbog dugova od 2 milijarde dolara, nakon čega je opljačako milione funti iz penzionog fonda svoje kompanije, ukravši čak i deonice svojih radnika u britanskom Mirror-u. Po smrti Roberta Maksvela, Epštajn je postao važna figura za određene članove porodice Maksvel, koji su tada ostali pod teretom dugova. Braun ističe da je Epštajn prisustvovao događaju u njujorškom hotelu Plaza 24. novembra 1991, kada je Institut za jevrejska istraživanja (YIVO) odao počast Robertu Maksvelu.
Autorka takođe pretpostavlja da je Epštajn ponudio novčanu pomoć Maksvelovoj supruzi Elizabet. Epštajn je potom ušao u romantičnu vezu sa devetim detetom Elizabet i Roberta Maksvela, Gislejn. Poznata kao omiljeno dete svog oca i njegova osoba od poverenja, Gislejn Maksvel je verovatno bila svesna mnogih njegovih tajni u vezi sa kontroverznim političkim, finansijskim i špijunskim aktivnostima, smatra Braun.
Posle očeve smrti, Gislejn se preselila iz Londona u Njujork, želeći da izbegne sav negativni publicitet, ali i da bi se ponovo pronašla u živahnom krugu poznatih ličnosti. Ovo je bila ključna dimenzija u složenom odnosu Epštajna i Maksvelove; povezala ga je sa moćnim figurama koje su mu tada bile van domašaja poput Klintonovih, Donalda Trampa i princa Endrjua. Zauzvrat, Epštajn ju je finansijski podržao. Braun veruje da je Gislejn bila zaljubljena u Epštajna, ali da je on njome manipulisao kako bi udovoljio svom apetitu za mladim ženama, što novinarka opisuje kao „bolest“.
„Epštajn je bio sociopata koji je verovao da ima dovoljno moći i novca da bude iznad zakona,“ kaže Braun. „I mislio je da je toliko briljantan da je mogao da manipiliše bilo kim kako bi dobio ono što je hteo. Koliko je novca Gislejn imala nakon očeve smrti, uvek je bila misterija. Ali ona je uživala u luksuznom životu i nikada nije imala stvarnu karijeru ili posao, tako da ju je Epštajn sponzorisao.”
Maksvelova se trenutno tereti pred američkim sudom za laganje pod zakletvom i vrbovanje devojaka koje je Epštajn seksualno zlostavljao od ’90-ih do 2004. Britanka je izjavila da nije kriva i trenutno u njujorškom zatvoru čekaj suđenje koje bi trebalo da počne u novembru. Ako bude osuđena, preti joj do 80 godina zatvora. „Za sada, njeni advokati primenjuju istu taktiku kao i Epštajnovi: ulažu sve moguće prigovore kako bi iscrpeli tužioce,“ kaže Braun.
(TimesOfIsrael-ZTP, foto: Getty)
