Gruzija je nekada bila demokratski uzor za region Evroazije, gde se mnoge zemlje i dalje bore sa nasleđem Sovjetskog Saveza. Sada se kontroverzni bivši predsednik Mihail Sakašvili, kome se pripisuje ključna uloga u transformaciji zemlje, nalazi u zatvoru gde započinje svoj drugi mesec štrajka glađu. Dok se Sakašvilijevo zdravlje pogoršava, traje borba živaca između bivšeg predsednika i sadašnje vlade koju predvodi partija Gruzijski san. Lokalno civilno društvo i zapadni saveznici zemlje poslednjih godina upozoravaju na krizu demokratije u Gruziji. Slučaj bivšeg predsednika najtačnije prikazuje kuda se zemlja zaputila.
Međunarodni posmatrači ocenili su nedavne opštinske izbore kao korektne, ali su primetili niz nepravilnosti, uključujući „eskalaciju negativne retorike, zastrašivanje, pritisak na birače i izrađenu neravnotežu u resursima, što je išlo u korist vladajućoj stranci,“ navodi se u zajedničkom saopštenju šefova misije EU u Gruziji. Politička kriza u zemlji takođe predstavlja izazov za Bajdenovu administraciju, koja je borbu za demokratiju predstavila kao prioritet svoje spoljne politike. Evropski saveznici Vašingtona i Gruzije nekada su imali ogroman uticaj u Tbilisiju, ali to se poslednjih godina promenilo jer je vladajuća partija, koju je osnovao najbogatiji Gruzin Bidzina Ivanišvili, konsolidovala svoju vlast.
„Ako im prođe ovo sa Sakašvilijem (koji umire u zatvoru), onda nema granica,“ kaže Sergi Kapanadze, profesor na državnom univerzitetu u Tbilisiju i zamenik ministra spoljnih poslova tokom Sakašvilijevog drugog mandata. Nakon osam godina u egzilu, Sakašvili se vratio u Gruziju početkom oktobra uoči lokalnih izbora, navodno ušavši u zemlju u prikolici ukrajinskog kamiona. Ubrzo je uhapšen, budući da je već osuđen u odsustvu 2018. po optužnici za zloupotrebu predsedničkih ovlašćenja, što on poriče. Štrajk glađu je najavio 1. oktobra.
Sakašvilijevo zdravlje se naglo pogoršalo, a navodno ima i talasemiju, naslednu bolest krvi koja dodatno ugrožava njegovo stanje. Tim lekara je preporučio da bude prebačen u regularnu bolnicu, ali gruzijska vlada tvrdi da je zatvorska ambulanta dovoljna; poverenik za ljudska prava je apelovao da vlasti promene stav. „Trebalo bi poslušati ombudsmana i lekare, ali nažalost to ovde nije slučaj,“ kaže Eka Gigauri, izvršna direktorka gruzijskog ogranka Transparency international-a. Gruzijski premijer Irakli Garibašvili rekao je da vlasti „čine sve“ da Sakašvili dobije potrebnu medicinsku negu, ali je dodao i da bivši predsednik ima „pravo na samoubistvo“.
Ambasada Gruzije u SAD-u saopštila je da je savet lekarskog tima uzet u obzir. „Ukoliko se zdravlje zatvorenika dodatno pogorša, kombi hitne pomoći i kvalifikovano medicinsko osoblje su u pripravnosti,“ navodi se u saopštenju ambasade. Istaknuta gruzijska opozicionarka Helena Koštarija je 3. novembra najavila da će i ona štrajkovati glađu dok Sakašvili ne bude prebačen u civilnu bolnicu. „Nisam pristalica njegove politike, ali ponašanje vlade prevazilazi sve granice. Nažalost, preostali su nam samo ekstremni oblici protesta,“ napisala je na Tviteru.
Sakašvili je dugo bio kontroverzna figura u gruzijskoj politici. Došao na vlast sa samo 36 godina, nakon narodnog ustanka iz 2003. kada je zbačen lider iz sovjetske ere. U velikoj meri je zaslužan za ubrzane procese modernizacije i borbu protiv korupcije. Ali njegov mandat nije prošao bez afera; ušao je u katastrofalan rat sa Rusijom 2008, nasilno se obračunavao sa demonstrantima i zatvorio opozicioni TV kanal. Njegova partija, Ujedinjeni nacionalni pokret, izgubila je većinu 2012. nakon pobede Gruzijskog sna. Uprkos najavama da se povlači sa mesta lidera stranke u januaru, Ivanišvili se i dalje smatra de facto vladarem zemlje.
Zaoštreno rivalstvo između dvojice političara i njihovih partija definisalo je gruzijsku političku scenu tokom protekle decenije, dovodeći u pitanje razvoj relativno mlade demokratije. Uprkos optužbama i oduzimanju gruzijskog državljanstva, Sakašvili je više puta obećavao da će se vratiti u zemlju, podstičući referendumsku atmosferu na svim potonjim izborima. Sakašvili je optužbe opisao kao politički motivisane. Smatra se da je gruzijsko pravosuđe zarobljeno od strane vladajuće partije, koja je vodila niz slučajeva protiv medija i opozicionih političara. „Čak i ako je bivši predsednik bio umešan u određene afere, ovaj sistem ne može da garanatuje fer suđenje,“ istakla je Gigauri.
Predsednica Gruzije Salome Zurabičvili rekla je da treba preduzeti sve moguće mere „da se pogoršanje njegovog zdravlja ne iskoristi za političke spekulacije ili destabilizaciju“, ali je isključila mogućnost pomilovanja. „Mislim da bi oni voleli da umre, to bi im skinulo veliki teret s leđa,“ upozorava Kapanadze, bivši zamenik ministra spoljnih poslova. „U suštini, ovde se odlučuje kojim će pravcem vlada ove zemlje krenuti dalje.”
Nekoliko gruzijskih vlada je stremilo članstvu u EU i NATO, uz veliku podršku javnog mnjenja, iako 20 odsto teritorije praktično kontroliše Moskva. Poslednjih godina, gruzijska vlada je prešla u otvorenu konfrontaciju sa svojim zapadnim saveznicima koji su sve ogorčeniji. Gruzijska vlada je 2018. odbila gostoprimstvo najavljenoj američkoj ambasadorki zbog očekivanja da će biti preterano kritična njihovoj politici. Ranije ove godine, Gruzijski san je odustao od sporazuma koji je pripremila EU sa ciljem da se reši politički sukob sa opozicijom.
„Vašington je sve više zabrinut zbog upornih zastoja u demokratskoj budućnosti Gruzije,“ navodi se u julskom saopštenju ambasade SAD-a u Tbilisiju. Gruzija je na Bajdenovoj listi zvanica za predstojeći Samit za demokratiju, budući da američka administracija nastoji da vrati nestabilne demokratije u svoje okrilje. Ali biće potrebno mnogo više od diplomatske formalnosti da se Gruzija vrati pod demokratski kišobran. Kapanadze očekuje da će gruzijska vlada zauzeti tvrd stav plašeći se reakcije birača, „osim ako ne bude izložena pritisku naših zapadnih prijatelja, a toga za sada nema“.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Rob Engelaar/EPA/EFE)
