Ako ste uopšte i čuli za Pitera Tila, to je verovatno povezano sa njegovim verovanjem u podmlađivanje pomoću mlade krvi. Ovaj multimilijarder i osnivač kompanije za prismotru Palantir javno zagovara parabiozu, eksperimentalnu oblast biologije koja istražuje mogućnost da primanje krvi mladih ljudi može da zaustavi ili čak preokrene proces starenja. Glasine da je i sam Til primio takve transfuzije postoje već godinama. Kada su mu postavili direktno pitanje na tu temu u jednom od retkih intervjua, jednostavno je odgovorio: „Ja nisam vampir.“
Knjiga The Contrarian Maksa Čafkina je prilično uznemirujuće štivo. Kao pedantna biografija vodećeg konzervativnog biznismena iz IT sektora (Til je bio istaknuti pristalica Trampa i govorio je na Republikanskoj konvenciji 2016.), knjiga je puna detalja koji bi zaprepastili i najokorelije čitaoce. Til je prikazan kao čovek kojeg se plaše ne samo njegovi neprijatelji već i mnogi bliski saradnici. Jedan od saradnika na knjizi iznova je opominjao Čafkina: „Zar se ne brinete da će krenuti na vas?“ I zaista, takve strepnje ne bi bile neosnovane. Til je pokretao tužbu za tužbom kako bi se osvetio Gawker-u, veb portalu koji je pisao kritički o njemu. To je na kraju dovelo do bankrota Gawker-a i njegovog osnivača, bivšeg novinara Financial Times-a Nika Dentona.
Ali ono što najviše šokira su Tilovi počeci. Tokom studija na Stenfordu krajem 1980-ih, Til je pokrenuo i uređivao list pod nazivom Stanford Review. Sadržaj je bio i reakcionaran i ispred svog vremena. Jedna od naslovnih priča bila je „Zapadna kultura u krizi“. Sledeći članak je optuživao kolege da su prikriveni marksisti. Kit Raboa, saradnik i Tilov prijatelj, testirao je slobodu govora usred studentskog grada, uzvikujući „Pe*eru! Umrećeš od side. Dobićete ono što zaslužujete!” Til je podržao ispad kolege, uz brojne homofobične članke u svom listu, iako su obojica bili prikriveni gejevi. Tada je pokazivao malo interesovanja za tehnologiju, i objavio je knjigu pod nazivom Mit o različitosti: Multikulturalizam i politička netolerancija na univerzitetu, nakon čega je nastavio karijeru kao korporativni advokat.
Prešao je u IT sektor zbog svojih desničarskih uverenja i prezira prema državi, sugeriše Čafkin. U vreme Palm Pilot ručnih uređaja, Til je uvideo mogućnost protoka digitalnog novca van državne kontrole, iz čega se kasnije izrodio PayPal. Umesto provociranja vlade, usluga je odlično poslužila korisnicima eBay-a, do te mere da je eBay kupio kompaniju; pre toga su se dešavale razne intrige na sastancima upravnog odbora; Til je u jednom trenutku doveo Ilona Maska u PayPal. Nadalje, priča uključuje sve poznatija imena. Til je bio jedan od prvih investitora u Fejsbuk i mentor Marku Cukerbergu sve do Trampove ere. Pokrenuo je investicioni fond, angažujući Raboaa i druge konzervativne saveznike sa Stenforda, koji su doprineli osnivanju SpaceX-a, Palantira, Airbnb-a, Lyfta, Spotifaja i sličnih internet giganta.
The Contrarian je uspešnija kao revizionistička istorija Silikonske doline nego kao biografija ekscentričnog milijardera. Umesto dopadljivih priča o idealističnim preduzetnicima u njihovim garažama, knjiga prikazuje Tila i njegove saradnike kao klasične kapitaliste. Ne saznajemo puno o Tilu kao ličnosti, i nema zvaničnog intervjua sa njim. Samo nam je saopšteno da je sa svojim suprugom decenijama, ali ne i kakav je njihov odnos. Čitamo o njegovim brojnim imanjima, ali ne dalje od opaski da je većina minimalistički uređena.
Možda ovo i nije Čafkinov podbačaj, već dokaz da je Til neko ko se ne može profilisati. On je navodni libertarijanac koji je napravio Palantir, softver za prismotru koji prodaje vladama; gej muškarac koji je objavljivao homofobične članke; zagovornik slobode govora koji je ućutkao veliki američki blog. Kao i njegovom bliskom okruženju, ostaje nam da se pitamo koja od njegovih uverenja su iskrena, uključujući navodnu podršku parabiozi. Pri kraju knjige ni to ne deluje kao osnovana tvrdnja.
(TheSpectator-ZTP)
