Anders Tegnel, arhitekta jedinstvenog švedskog odgovora na pandemiju, brani svoj pristup
Za samo nekoliko meseci Anders Tegnel, autor švedske strategije za pandemiju Covida-19, prešao je put od nepoznatog lekara i tehnokrate do slavne ličnosti u Švedskoj i zemljama širom sveta. Jedni ga obožavaju (čak su se pojavile tetovaže sa njegovim likom), drugi smatraju opasnim hazarderom. Kako on danas gleda na vlastitu strategiju?
“Mislim da je u velikoj meri ona bila uspešna. Sada vidimo ubrzano opadanje novih slučajeva zaražavanja, zdravstveni sistem je neprekidno funkcionisao, bilo je slobodnih kreveta u svakom trenutku, nije bilo gužve u bolnicama, uspeli smo da držimo škole otvorenim, kao i društveni život, pritom poštujući mere socijalnog distanciranja.
Neuspeh je, naravno, broj smrtnih slučajeva… koji je u najvećoj meri zabeležen u domovima za stare. Sada se to popravilo, imamo mnogo manje slučajeva u takvim objektima.”
Zaista, zašto je stopa smrtnosti u Švedskoj tako visoka? Sa oko 550 slučajeva na milion stanovnika, ona je malo ispod Velike Britanije i Italije, ali daleko iznad susedne Norveške i Danske. Dr Tegnel predočava niz razloga: sa svojom velikom migrantskom populacijom i gustim urbanim područjima, Švedska je zapravo sličnija Holandiji i Velikoj Britaniji nego drugim skandinavskim zemljama; drugo, švedski sistem registrovanja smrtnih ishoda je rigorozniji nego drugde; ove zemlje su u različitim tačkama epidemijskog ciklusa, tako da je prerano upoređivati ukupne podatke.
Ono što doktor ne spominje jeste da je Švedska jedina država u Evropi koja ni u jednom trenutku nije uvela obavezan karantin. Tvrdi li on da to nije bio važan faktor?
“Ne mogu sa sigurnošću reći da bi potupna zabrana kretanja imala drugačiji efekat… na mnogo načina u Švedskoj smo imali vrlo strogu blokadu. Dosta smo ograničili kretanje u društvu: u poređenju sa drugim zemljama, jednako je smanjeno putovanje u inostranstvo. Mere koje smo uveli na dobrovoljnoj bazi bile su jednako efikasne kao potpuno zatvaranje u drugim zemljama.”
Tegnel ukazuje na velike razlike između različitih oblasti u Švedskoj; delovi juga su imali mnogo nižu stopu Covida-19 od obližnjeg Kopenhagena, dok je Stokholm prošao mnogo gore. On to dovodi u vezu sa obimom međunarodnog saobraćaja:
“Čini se da je veći broj građana doneo bolest u isto vreme. Prolećni praznici u Švedskoj protežu se na četiri različite nedelje u različitim regijama. Nažalost, taj period se u Stokholmu poklopio sa masovnim širenjem Covida-19 u Evropi… tada se puno Šveđana koji žive na području Stokholma vratilo sa bolešću. Drugim rečima, Stokholm je više ličio na London ili Njujork nego na Oslo ili Helsinki, u smislu unošenja virusa.”
On snažno veruje da iskorenjivanje bolesti, odnosno pristup nulte tolerancije koji dominira u V. Britaniji i SAD-u, nije održivo rešenje.
“Mislim da je ovo nije bolest koju možemo iskoreniti, bar ne metodama kojima trenutno raspolažemo. Dugoročno, ova bolest bi se mogla iskoreniti vakcinom, ali nisam ni u to siguran. Ako pogledate slične bolesti poput gripa i drugih respiratornih virusa, nismo ni blizu da ih iskorenimo uprkos činjenici da imamo vakcinu. Lično verujem da je ovo bolest sa kojom ćemo morati da naučimo da živimo.”
Mnogi smatraju da je pristup Andersa Tegnela previše liberalan i da bi već sada trebalo da uvede više drakonskih mera. Stručnjaci upozoravaju da bi u Švedskoj tokom sledeće moglo da bude čak 3000 novih smrtih ishoda. Zar ne bi trebalo učiniti više da se to zaustavi?
Jedna od uobičajenih mera jeste podsticanje ili nalaganje upotrebe maski. Ovo je postalo veliko političko pitanje u SAD-u, a odnedavno i u Velikoj Britaniji. U Švedskoj je korišćenje maski minimalno u gotovo svim situacijama. Zašto doktor ne preporučuje njhovu upotrebu?
“Jedan od razloga je manjkava baza podataka. Iako sve više zemalja sprovodi ovu meru na različite načine, nismo videli nikakve nove dokaze, što je pomalo iznenađujuće. Drugi razlog je taj što nam sve govori da je držanje socijalne distance mnogo bolji način za kontrolu ove bolesti. Zabrinuti smo što ljudi stavljaju maske, a zatim poveruju da mogu biti blizu jedni drugima, čak i ako su u društvu bolesnih. To bi, po našem mišljenju, dovelo do jačeg širenja virusa, nego što je trenutno slučaj.”
Dr Tegnel smatra da je akcenat na širenju virusa pogrešan, jer je broj slučajeva zaražavanja sve manje u korelaciji sa brojem smrtnih ishoda.
“Mortalitet nije tako usko povezan sa brojem Covid slučajeva u zemlji. Postoji mnogo drugih faktora koji utiču na stopu smrtnosti: koji deo stanovništva je pogođen, da li su to starije osobe? Koliko dobro možete zaštititi ljude u vašim stacionarnim objektima? Da li vaš zdravstveni sistem i dalje dobro funkcioniše? Mislim da će ove stavke uticati na smrtnost mnogo više, nego stvarno širenje bolesti.”
Na kontroverzno pitanje imuniteta, on sugeriše da je veći procenat stanovništva u Švedskoj već imun, nego što to analize antitela pokazuju.
“Od svih građana kojima PCR test dijagnostikuje Covid-19, ne razvijaju svi antitela. S druge strane, imamo dovoljno dokaza da je ponovno oboljevanje kod istog pacijenta veoma retko. Očito je da veliki deo populacije ima i druge vrste imuniteta, najverovatije imunitet T-limfocita. Ono što trenutno vidimo je opadanje novih slučajeva Covida. Neka vrsta imuniteta morala bi biti uzrok tome, jer se ništa drugo nije promenilo.”
(Unherd-ZTP, foto: AFP/Getty)
