Dogovor oko Bregzita: Odnos Britanije prema EU biće sličan Švajcarskoj

Trgovinski sporazum koji su Boris Džonson i Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije, postigli 24. decembra, bolji je nego nikakav sporazum. On ne pokriva svu britansku trgovinu, niti pruža stabilnost, a preostaje čitava serija konkretnih pregovora. Britanski odnosi sa EU izgledaće poput odnosa unije sa Švajcarskom, koja godinama pregovara oko detalja.

Ustupci sa obe strane, u poslednjem trenutku, doveli su do sporazuma. Samo nedelju dana ranije, mnoge diplomate su sumnjale u ovakav ishod. Međutim, Džonson je tada napravio utupak oko ribarstva, a Lejen odustala od hitne odmazde ukoliko Britanija odbaci evropske uslove za rad, ekologiju i standarde državne pomoći.

Za trgovinu robom, sporazum ne uvodi carine i kvote, što je labaviji režim od onog sa Kanadom. Proizvođači automobila i poljoprivredno-prehrambena industrija prilično su zadovoljni, mada je ribarski lobi razočaran pravom na 25% ulova u britanskim vodama do 30. juna 2026. Ali Džonson greši kada tvrdi da neće biti novih necarinskih barijera. Napuštanje jedinstvenog tržišta i carinske unije zahteva granične prelaze, carinske punktove, pravila o poreklu robe i veterinarske provere koje će povećati troškove trgovine, čak i ako se pravila u početku ne budu strogo primenjivala. A jednaka pravila igre, iako sada podložna nezavisnoj arbitraži, znače da u slučaju ozbiljnijeg kršenja EU standarda, Britaniji mogu biti nametnute carine.

Najveći jaz je u sektoru usluga, koje čine 80% britanske ekonomije i gotovo polovinu izvoza. EU vidi slobodno kretanje ljudi kao sastavni deo trgovine uslugama, pa se očekivalo da Britanija izgubi neometan pristup tom tržištu. S obzirom da ne postoji jedinstveno tržište usluga u EU, Bregzitaši tvrde da to nije veliki gubitak. Posledice će se ipak osetiti. Profesionalcima će biti teže da rade u Evropi, jer njihove kvalifikacije više neće biti automatski priznate. Audio-vizuelne usluge, sektor u kojem je Britanija dominirala, izuzete su iz sporazuma. Pružaoci digitalne i e-trgovine suočiće se sa novim preprekama. Još uvek nije odlučeno da li će presude britanskih građanskih sudova važiti u EU; ako ne, advokati bi mogli da izgube unosan posao.

Sporazum je najtanji u domenu finansijskih usluga, koje su inače bile komparativna prednost Britanije. Početne nade da će ostati „pasoška“ prava koja britanskim finansijerima omogućavaju puni pristup EU klijentima, nestala su sa odlukom o napuštanju jedinstvenog tržišta. Banka Engleske takođe je insistirala na zadržavanju regulatorne autonomije nad finansijskim uslugama. EU je prihvatila jednakost britanskih regulatornih standarda samo privremeno i u određenim oblastima, poput kliringa derivata, koje smatra ključnim za sopstvenu finansijsku stabilnost. Guverner trezora Riši Sunak obećao je da će pregovarati o širem sporazumu, ali EU je naglasila da je ravnopravnost jednostrana odluka koja se može opozvati u roku od 30 dana.

Britanci su zabrinuti i zbog rukovanja podacima. Očekivalo se da će EU prihvatiti britanske standarde u zaštiti podataka, ali ona to još uvek nije učinila. Evropljani su ionako sumnjičavi prema anglosaksonskom tretmanu privatnosti podataka. Ranije je EU već kritikovala britansku i američku politiku zaštite ličnih podataka. Britanski pristup bezbednosnim i policijskim datotekama EU takođe će biti ograničen; utoliko je besmislenija tvrdnja ministra unutrašnjih poslova Pritija Patela da će novi sporazum Britance učiniti „sigurnijim“.

Po pitanju finansijskih usluga, podataka i još mnogo toga, pregovori o Bregzitu nikako nisu gotovi. Ne radi se samo o par sitnica u sporazumu koje treba regulisati. Sporazumom se uspostavlja preko 25 specijalnih odbora, ministarskih saveta i radnih grupa za oblasti organskih proizvoda, sanitarnih i fitosanitarnih mera, vazduhoplovne bezbednosti, javnih nabavki, itd. Takođe je predviđena obostrana revizija sporazuma na svakih pet godina, što će posebno biti zanimljivo nakon sledećih britanskih izbora.

Dalja liberalizacija trgovine uslugama očigledno će biti predmet beskrajnih pregovora. Kao što primećuje stručnjak za trgovinu Dejvid Henig, nova ograničenja viza za građane EU otežaće život mnogim uslužnim preduzećima koja zavise od mogućnosti slobodnog kretanja. On dodaje da će, ukoliko želi da postigne napredak u liberalizaciji trgovine uslugama, Britanija morati da sarađuje najpre sa EU kao najvećim tržištem.

Ovo je lekcija iz Švajcarske, koja je početkom 1990-ih odbacila članstvo u EU, uglavnom zbog pitanja suvereniteta, što danas odražava brige većine Bregzitaša. Švajcarci su od tada proveli godine pregovarajući o dva složena paketa mera kako bi dobili pristup jedinstvenom tržištu roba u EU, ali ne i usluga, uključujući većinu finansijskih usluga (mada Švajcarska prihvata slobodno kretanje ljudi, čak je i član Šengenske zone). Tokom protekle decenije EU i Švajcarska su vodile često neprijatne pregovore radi donošenja jedinstvene upravljačke strukture, poput ove koja će sada važiti za Britaniju. Uzajamne odmazde bile su uobičajene: pre 18 meseci, u sporu oko pravosudnog nadzora, EU je povukla presudu o ravnopravnosti za švajcarsku berzu.

Švajcarski zvaničnici sada pomno razmatraju zakonske predloge EU, dok su švajcarske diplomate posvećene pregovorima sa Briselom. Ipak, koliko god dobro radili svoj posao, neravnoteža sa EU dovodi ih u nepovoljan položaj. Britanija je veća od Švajcarske, ali će biti inferiorna u skoro svim pregovorima. Bregzitaši koji slave nezavisnost svoje zemlje od EU, otkriće da budućnost nije tako sjajna kako su očekivali.

(TheEconomist-ZTP, foto: SudDeutscheZeitung)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.