Ugovor iz Mastrihta iz 1992. stvorio je pojam evropskog državljanstva, pružajući građanima prava nadređena zakonima zasebnih država. To je primoralo zvaničnike, poslodavce i sudije da sve Evropljane tretiraju ravnopravno sa svojim sunarodnicima. Iz ove velike ideje proizašlo je hiljadu malih pogodnosti, na primer, olakšavanje odlaska na odmor ili usluživanje stranih klijenata. Britanci će imati vremena da ih se prisete dok sa novim tamnoplavim pasošima budu čekali u redovima za neevropljane po aerodromima članica unije.
Britanci koji su se preselii na kontinent pre Bregzita imaće i dalje pravo državljanstva. Za sve ostale, ono će prestati da važi od 31. decembra. Nakon toga, tretman Britanaca će zavisiti od pravila dogovorenih novim sporazumom, trajnih odredbi evropskog prava za „državljane trećih zemalja“, te zakona o migraciji pojedinih članica EU, koji su menjaju sa političkom klimom. Oni koji na kontinentu odmaraju dve nedelje godišnje možda će iskusiti malo više gnjavaže. Oni koji žele da ostanu na duže, da bi studirali ili proveli leto u svom drugom domu, primetiće da su im prava dramatično uskraćena.
Građanima EU nije ograničeno pravo na preseljenje u drugu državu radi posla ili razonode, i mogu prelaziti granice manje-više kako im je volja. Posle Bregzita, Britancima će putovanje bez vize biti ograničeno na 90 dana, na svakih šest meseci. Graničari im mogu zatražiti dokaze o planovima, povratnu kartu i da li imaju dovoljno novca za boravak. Britanci će izgubiti pravo na korišćenje automatskih pasoških prolaza i dobiti gumene žigove u svojim putnim ispravama.
Poslovanje će biti mnogo komplikovanije: Britanija više neće moći da tretira EU kao svoje domaće tržište. Poslovni putnici će imati pravo na 90 dana boravka radi sastanaka, posete sajmovima ili konferencijama. Ali za pružanje usluga poput revizije računa, koncertnog nastupa ili kuvarskog posla, biće potrebna radna viza, a u mnogim sektorima i status lokalnog profesionalca. Vizni režimi pojedinih država imaju svoje preferencije stručnosti, znanja jezika i visine honorara koji se usklađuju sa potrebama tržišta rada. Britanski studenti, koji više nemaju jednak tretman, verovatno će plaćati mnogo veće naknade za mesta na evropskim univerzitetima.
Vlasnici vozila će morati da imaju zeleni karton i dokaz o važećem osiguranju. Takođe, Britanci će morati da plaćaju mobilne pozive prema roming tarifama, mada to zavisi od dogovora operatera sa evropskim kolegama; veliki operateri, poput Vodafona, imaće jače pregovaračke pozicije od manjih.
Britanija ispada iz elektronskog pasoškog režima za kućne ljubimce, koji evidentira vakcinaciju životinja i dozvoljava putovanje sa ljubimcem u inostranstvo; umesto toga, vlasnici će morati da izvade sertifikat o zdravlju životinje prilikom svakog putovanja. Međutim, nije sve izgubljeno. Prema Džonsonovom planu, Britanija bi trebalo da zadrži evropske kartice zdravstvenog osiguranja koje turistima obezbeđuju hitnu zdravstvenu zaštitu dok su na kontinentu.
Penzionisanje na sunčanom jugu biće znatno teže, posebno za osobe sa manjim primanjima. Svaka država ima svoja pravila za strane penzionere koji žele stalni boravak. Obično se zahteva minimalan dohodak i zdravstveno osiguranje. Britanski vlasnici imovine u inostranstvu takođe će biti izloženiji poreskim merama; Evropski sud pravde je 2015. godine ukinuo francuski porez na nekretnine u vlasništvu drugih evropskih državljana, smatrajući ga nespojivim sa zakonima Evropske unije. Takvu zaštitu od službenog hira Britanci neće uživati, s obzirom da će biti tretirani kao gosti u stranoj zemlji.
(TheEconomist-ZTP, foto: Alamy)
