Da li Omikron zaista uzrokuje lakše oblike kovida-19 nego prethodni sojevi?

Čim je Omikron prvi put identifikovan u Bocvani i Južnoj Africi, pojavila su se dva ključna pitanja: da li je novi soj zarazniji od prethodnih i da li izaziva lakši ili teži oblik bolesti. Na osnovu brzog širenja i povećanog broja infekcija, jasno je da je Omikron zarazniji. Ali pitanje da li ima manje štetnih efekata nego prethodni sojevi je nešto složenije.

Prvi rezultati iz Južne Afrike (koji još uvek čekaju analizu) sugerišu manju verovatnoću hospitalizacije nakon zaraze Omikronom. Istraživanje je takođe pokazalo da čak i po bolničkom prijemu, pacijentima je manje trebao kiseonik, mehanička ventilacija ili intenzivna nega. Ali Južna Afrika ima mladu populaciju u poređenju sa većim delom sveta. Relativno odsustvo starijih, ranjivijih među zaraženima verovatno je maskiralo efekte novog soja. U početku je bilo nejasno da li će Omikron izazvati blaže oblike bolesti i u drugim zemljama.

Ipak, podaci prikupljeni tokom decembra pokazali su da iskustvo Južne Afrike nije anomalija. Podaci iz većine evropskih zemalja, uključujući Britaniju, podupiru pretpostavku da Omikron generalno izaziva lakši oblik bolesti nego prethodni sojevi. To se najbolje videlo u nedavnom razvoju epidemije u Britaniji. Analiza britanske zdravstvene agencije pokazuje da Omikron uzrokuje samo trećinu bolničkih prijema u poređenju sa Delta sojem. Naravno, ako dnevne infekcije Omikronom porastu na veoma visok nivo, kao što jeste slučaj, onda će porasti i broj hospitalizacija. Poslednjih nekoliko dana 2021, broj bolničkih prijema se značajno povećao, ali još uvek nije premašio nivoe viđene tokom prethodnih talasa. I što je važnije, za sada nije uočen porast broja intubiranih pacijenata.

Objašnjenje možemo potražiti među nekoliko različitih faktora. Prvo, prokužavanjem i vakcinacijom stvoren je određeni nivo imuniteta, dovoljan da suzbije teže oblike bolesti. Za zaštitu od početne infekcije, locirane u nosu i grlu, čini se da najveću ulogu imaju antitela na šiljasti protein koronavirusa. Ali njihova koncentracija vremenom opada. Povrh toga, mnoge mutacije pronađene na Omikronu utiču na šiljasti protein i samim tim na sposobnost antitela da se vežu za virus, smanjujući efikasnost vakcine ili prethodne infekcije.

Ali za zaštitu od teže infekcije, koja se obično dešava u plućima, važniju ulogu imaju drugi imunski odgovori poput T-ćelija. Novo istraživanje, koje naučnici tek treba da analiziraju, sugeriše da Omikron ima vrlo malo mutacija na delovima virusa koje gađaju T-ćelije. To znači da stečeni imunitet na teže oblike bolesti uglavnom ostaje netaknut. Ovo je verovatno ključno objašnjenje činjenice da je virulencija Omikrona niža. U Britaniji, na primer, procenjuje se da skoro 95% odraslih ima neki oblik imuniteta stvoren putem vakcinacije ili infekcije.

Ali da li je Omikron manje virulentan i kod osoba bez stečenog imuniteta? Ovo je mnogo teže utvrditi, mada postoje neke naznake u tom pravcu. Nekoliko naučnika je proučavalo sposobnost Omikrona da raste u ćelijama različitih tkiva. Rezultati pokazuju da virus slabije raste u plućnom tkivu, a bolje u tkivu gornjih disajnih puteva. To podrazumeva snažnije širenje virusa kroz nos i usta, čime se objašnjava veća zaraznost Omikrona, ali i njegova manja štetnost za pluća.

(TheConversation-ZTP, foto: Shutterstock)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.