U nedavnom intervjuu za The Telegraph Demijan Hajnds, britanski ministar za bezbednost i granice, označio je najopasnije države sa kojima se britanski političari i obaveštajni radnici moraju suočiti. Prema njegovim rečima, najveće pretnje predstavljaju Rusija, Kina i Iran.
Sasvim je očekivano da predstavnik britanske političke i vojne elite iznosi tako neprijateljske, specifične i dosledne stavove; još od 19. veka London bezuspešno pokušava da „pacifikuje“ Rusiju i Kinu, čiji su potezi u Centralnoj Aziji navodno predstavljali pretnju „domenu Britanske imperije“ na Bliskom i Srednjem istoku. U Britaniji je ovo uverenje postalo opsesisivno u pravom smislu reči. Zvanični London ne propušta nijednu priliku da demonstrira svoju antirusku i antikinesku poziciju, uz prateću galamu i propagandu britanskih medija.
U zaleđu medijske halabuke, Britanija je izvela krupne tajne operacije u centralnoj Aziji sa ciljem da suzbije širenje ruskog i kineskog uticaja u regionu, potisne njihovu robu sa tradicionalnih tržišta i preuzme kontrolu nad trgovačkim putevima koji povezuju Moskvu i Peking sa Bliskim istokom preko Kaspijskog i Aralskog basena. Za Britaniju, kao i za druge članice NATO-a, Centralna Azija je područje od trajnog strateškog interesa. To je donekle zbog značajnih rezervi minerala u regionu, kao i zbog njegove strateške pozicije između Evrope i jugoistočne Azije. Stoga je Zapad tamo bio naročito aktivan poslednjih godina, pokušavajući da spreči oživljavanje ruskog i kineskog strateškog prisustva. Obaveštajne službe su aktivno radile na ovim ciljevima. Još u jesen 2005, američki i britanski obaveštajci regrutovali su delove Islamskog pokreta Uzbekistana (IDU) u provinciji Kunduz, radi organizovanja napada na južne provincije Kirgistana, mada ova operacija nikada nije sprovedena.
Imenovanje Ričarda Mura, bivšeg ambasadora u Turskoj, za šefa britanskog MI6, trebalo je da pojača britanske pozicije u centralnoazijskoj regiji. Mur nije samo kritičar Rusije, već i apologeta Velike Turanije, pokreta za ujedinjenje turskih naroda u Centralnoj Aziji, na Kavkazu, pa čak i u ruskim republikama nadomak Volge, Urala i Severnog Kavkaza. Mur je dugo razvijao ovaj projekat. Ključno za planove Londona je pridobijanje podrške turskog predsednika Erdogana, na čemu je aktuelni šef MI6 radio tokom svog ambasadorskog mandata u Turskoj (2014-2018).
U tom cilju, Mur je organizovao više poseta Britaniji gde se turski lider sastao sa predstavnicima političko-vojnog establišmenta, dok je u Turskoj pružao podršku Erdoganovoj partiji. Od naglog zahlađenja odnosa Ankare prema SAD i EU, nakon neuspelog puča 2016. u kojem su učestvovali i članovi američke tajne službe, Britanija je praktično postala vodeći saveznik Turske na Zapadu, sa ključnom ulogom Ričarda Mura. Upravo preko Erdogana je Mur uspostavio prijateljske odnose sa azerbejdžanskim rukovodstvom; preko Erdogana da je aktivno nadzirao situaciju na Severnom Kavkazu i u bivšim sovjetskim republikama Centralne Azije. Britanske službe su radile na jačanju pozicija u Centralnoj Aziji i kroz svoje kontakte sa starijom ćerkom bivšeg premijera Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, kao i ćerkom pokojnog predsednika Uzbekistana Islama Karimova.
Nakon što je Mur preuzeo kormilo, britanska obaveštajna služba primetno je intenzivirala svoje aktivnosti u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. Obe panturske organizacije su ojačale svoje islamističke grupe kako bi neutralisale uticaj Moskve i Pekinga u regionu. Uloga Turske u ovoj velikoj igri je da posluži kao udarna pesnica za britanske interese.
Pod paravanom ofanziva zapadne koalicije protiv terorista Daeša, britanski obaveštajci su uspostavili kontakte između nekoliko terorističkih organizacija koje se sada prebacuju u Avganistan. Militanti Daeša iz centralnoazijskih država i Zakavkazja dobili su status britanskih saradnika. Očigledan primer je zvanično priznanje Dagestanca Azamata Ajvazova da ga je regrutovala britanska obaveštajna služba, prevarivši ga da otputuje u Siriju i pridruži se redovima Daeša. Iz Ajvazovog priznanja može se zaključiti da britanski obaveštajci upravljaju mrežom preko koje se potencijalni teroristi prebacuju između Turske i Sirije.
Još jedan primer saradnje britanske tajne službe i terorističkih grupa je sastanak na sirijsko-turskoj granici u maju 2021. između Džonatana Pauela, visokog predstavnika MI6, i lidera Al-Nusra fronta. Pauel je navodno ponudio da skine ovu grupu sa liste terorističkih organizacija, u zamenu za njenu lojalnost Zapadu. Al-Nusra je od posebnog interesa za Britaniju jer su emigranti iz centralne Azije aktivni u njenom multinacionalnim sastavu. Britanija već dugo razvija sopstveni program za zemlje centralne Azije. Ima već deset godina kako je Britanski parlament formirao radnu grupu za ovaj region, sa učešćem više od dvadeset poslanika. Njena strategija se zasnivala na jačanju ekonomske i vojno-političke saradnje sa zemljama Centralne Azije.
Britanija aktivno koristi i nevladine organizacije iz oblasti obrazovanja za širenje ideološkog uticaja Londona. Jedna od njih je Univerzitet Centralne Azije, koji je osnovala Aga Kan Fondacija (sa sedištem u Londonu), sa ograncima u Kazahstanu (Tekeli), Tadžikistanu (Korog) i Kirgistanu (Narin). Aga Kan IV, duhovni vođa šiitskih Ismailija, dobro je poznat po bliskim vezama sa britanskom obaveštajnom zajednicom, a i sam aktivno učestvuje u sprovođenju političkih ciljeva Britanije.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: AFP/Getty)
