BND u Iraku: Pozadinske veze zapadnonemačkih i iračkih zvaničnika 1980-ih

U leto 1979, šef zapadnonemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Klaus Kinkel, zajedno sa šefom Savezne kriminalističke policije (BKA) dr Horstom Heroldom, posetio je Bagdad. Poseta je bila podstaknuta promenom iračkog režima.

Sadam Husein, novi predsednik i antikomunista, jasno je rekao da se Irak više neće oslanjati samo na sovjetsku opremu, tehničku ekspertizu ili obaveštajne podatke. Sadamov antikomunistički sentiment, uporedo sa njegovom fasciniranošću nemačkom obaveštajnom službom, doneo je novu eru nemačko-iračkih odnosa i označio početak obaveštajne saradnje.

Prioriteti obeju strana bili su jasni od samog početka. Iračke obaveštajne agencije želele su nemačku špijusku opremu i obuku u školama BND-a. S druge strane, BND je želeo kontakte sa obaveštajnim službama na Bliskom istoku. Dobijanje informacija o terorističkim organizacijama poput Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) i Frakcije Crvene armije (RAF) smatralo se ključnim za bezbednost Zapadne Nemačke tokom 1970-ih i 1980-ih.

Početkom ‘80-ih, BND je poslao svog prvog oficira za vezu u ambasadu Zapadne Nemačke u Bagdadu. Činilo se da se odnosi sa Irakom popravljaju tokom prvih godina Sadamovog režima. Iračke obaveštajne službe dobile su špijunsku opremu od nemačke kompanije Telemit i bile su obučavane u školama BND-a u Bavarskoj. Istovremeno, Zapadna Nemačka je profitirala od dobrih odnosa sa bliskoistočnom regionalnom silom i uspela je da locira teroriste RAF-a.

Poslednji zvanični sastanak zapadnonemačkih i iračkih obaveštajnih službenika održan je tokom posete Saduna Šakira, iračkog ministra unutrašnjih poslova, Zapadnoj Nemačkoj u aprilu 1982. Kao ministar unutrašnjih dela, on je bio i šef unutrašnje obaveštajne agencije, poznate kao Al ‘Amn Al’ Amm (Direkcija za opštu bezbednost). Šakir se sastao sa Klausom Kinkelom i dogovorio obuku iračkih specijalaca u Bagdadu. Kinkel je obezbedio kontakt sa kompanijom Wenzel Hruby Communication Equipment iz Hamburga, koja je zauzvrat angažovala stručnjaka iz GSG 9 (Grenzschutzgruppe 9) Ludviga Hervagena za mesečnu platu od 18.000 DEM. Ugovor je uključivao isporuku oružja Heckler & Koch-a u Irak, a potpisao ga je pripadnik iračke tajne službe Ibrahim S. Ali.

Šakir i Kinkel takođe su postigli sporazum o obuci iračkih obaveštajaca u BND-u i Kancelariji kriminalističke policije Bavarske. Obaveštajni oficiri su obučavani u školi BND-a u Vajlhajmu, a prislušni specijalisti u tehničkoj školi u Pokingu blizu Štarnberga. Policijski službenici su pohađali kurseve u Minhenu i policijskim školama u ​​Augsburgu i Rozenhajmu. Na kraju posete, Kinkel je Šakiru poklonio oružje nemačke kompanije Krausser i pomogao mu da za njih dobije izvoznu dozvolu. Dokument iz Bundesarhiva pokazuje da je oružje iračkog ministra unutrašnjih poslova servisirano u Nemačkoj početkom 1984.

Za nemačkog ministara spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera, obuka iračkih oficira imala je „dugoročan politički značaj i pozitivan efekat na spoljne ekonomske odnose“. Obučavanje obaveštajnih agenata nije bila samo poslovna prilika, već je nemačkoj vladi omogućila i direktne veze sa užim krugom Sadamovog režima. Sadamovo pleme Abu Nasr vodilo je bezbednosne institucije zemlje i stoga je za nemačku vladu bilo veoma korisno da uspostavi bliske veze sa plemenom.

Međutim, 1984. godina je bila prekretnica u nemačko-iračkim odnosima. Njujork Tajms je te godine pisao da su nemačka kompanija Karl Kolb i povezana firma Pilot Plant isporučile opremu za proizvodnju pesticida u Irak. U fabrikama pesticida Irak je razvio hemijsko i biološko oružje za borbu protiv Irana i Kurda. Iako je Nemačka negirala ove navode, došlo je do pogoršanja političkih i ekonomskih odnosa sa Irakom. Međutim, to je bio samo vrh ledenog brega i do sada nisu otkriveni svi detalji nemačkog izvoza u Irak.

Tokom iransko-iračkog rata, Zapadna Nemačka je prodavala vojnu i bezbednosnu opremu Bagdadu, uključujući radarsku tehnologiju, računare i komunikacionu tehniku. Očigledno je da su nemačke kompanije izbegavale Zakon o kontroli ratnog naoružanja, bilo lobiranjem za izvozne dozvole ili izvozom preko trećih zemalja. Zbog negativne reakcije javnosti, nemačka vlada se okrenula BND-u kao glavnom pozadinskom kanalu prema Iraku.

Fotografije koje vidite prvi put su obelodanjene u februaru 2021. Na njima je prikazana poseta visoke delegacije BND-a Iraku. Fadil Al-Barak, šef iračke spoljne obaveštajne službe, sastao se sa Hans-Georgom Vikom, šefom BND-a, na isteku iransko-iračkog rata. Registracioni broj letelice vidljiv na mlaznom motoru, kao i prisustvo Hans-Georga Vika i ambasadora Riharda Elerkmana, ne samo da dokazuju posetu političke delegacije, već sugerišu da se ova poseta dogodila između 1987. i 1989.

(WilsonCenter-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.