Stara ekonomska mudrost kaže da vlade treba da balansiraju svoje budžete, dok najteži deo posla treba prepustiti centralnim bankama. Takav pristup je bio očigledan nakon finansijske krize 2007-09., kada su vodeće sile sprovodile politiku štednje, dok su njihove centralne banke obarale kamatne stope i ušle u uzastopne cikluse „kvantitativnog popuštanja” (tj. štampanja novca).
Međutim, ova dogma je srušena pandemijom covida-19 i paketom mera predsednika Bajdena u vrednosti od 1,9 triliona američkih dolara. Realnost je takva da smo „svi mi sada Kejnzijanci“, jer vlade širom sveta moraju da potroše više nego što zarade kako bi stimulisale svoje ekonomije, razorene pandemijom i brojnim ograničenjima.
Bajdenov podsticaj, poznat kao Američki plan spasavanja, uključuje: jednokratnu uplatu od 1.400 američkih dolara većini Amerikanaca, proširenu podršku nezaposlenima, dodatne bonove za hranu, povećanje poreskih kredita, donacije preduzećima i pojačano finansiranje obrazovanja. Ovo je velika injekcija za američku ekonomiju koja nije praćena značajnim povećanjem poreza (iako je Bajden podigao neke poreze i planira slične mere, posebno za bogate).
Mnoge druge zemlje se zadužuju i troše da bi održale svoje ekonomije, ali američki paket mera je mnogo veći. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da će američki fiskalni podsticaj iznositi više od 15% BDP-a, u poređenju sa 7% u evrozoni i 4% u Japanu. Efekti ovakvih mera na američku ekonomiju zavisiće od reakcije potrošača i proizvođača. Hoće li potrošači trošiti ili štedeti dodatni prihod, i da li će proizvođači ulagati više umesto da smanje kapacitete?
Na ponašanje potrošača i proizvođača uticaće obim vakcinacije i obnavljanja privrede. Tokom 2020., SAD su bile u očajnoj situaciji, gde je kombinacija nesposobnosti i nesreće dovela do visoke stope smrtnosti i pada BDP-a. Amerika je sada u znatno boljoj poziciji zbog relativno brze vakcinacije i otvaranja većih sektora privrede. To znači da će potrošači i proizvođači trošiti, a ekonomija će se brzo oporaviti. OECD procenjuje da će Bajdenov plan povećati američki BDP za 3,8%, što će podići zaposlenost, zarade i profit.
Druge zemlje će takođe imati koristi od Bajdenovog paketa zbog veličine američke ekonomije i njenih globalnih veza. To će zavisiti od načina na koji Amerikanci budu trošili stimulanse, kao i od snage američkih trgovinskih veza sa drugim zemljama. Ako američki građani krenu da troše svoje prihode i štednju na usluge (večere, teretane, pozorišta, bioskopi, itd), onda će uticaj na druge zemlje biti znatno manji, s obzirom da se većina ovih usluga proizvodi lokalno.
Ali ako američki potrošači počnu da kupuju više uvozne robe, to će stimulisati privrede drugih zemalja. OECD očekuje da će Bajdenov paket podići svetski BDP za 1,1%, dok će kanadska ekonomija porasti za 1,2%. Uprkos preciznosti prognoza OECD-a, ukupan rezultat pojedinih zemalja zavisiće od toga koliko se dobro nose sa pandemijom. Ako se nacionalni prihod od povećanog izvoza u SAD pretvori u veću potrošnju u dotičnoj zemlji, to će dodatno podstaći lokalnu privredu.
Međutim, ako se veći deo prihoda uštedi, da li zbog pandemijskih mera ili dugoročnih strepnji za egzistenciju, ukupan ekonomski efekat će biti slabašan. Budući da je vakcinacija u mnogim zemljama bila isprekidana i spora, takav scenario je sasvim izvestan. Dakle, iako Bajdenov stimulans predstavlja značajan prilog svetskoj ekonomiji, mnogim zemljama to neće biti dovoljno da ih vrati na predpandemijske nivoe privredne aktivnosti. Zato će morati da ubrzaju vakcinaciju i primene fiskalni podsticaj srazmeran onome u SAD-u.
Uprkos opštem uverenju da je potrošnja najbolji način za pokretanje globalnog rasta, neki tvrdokorni ekonomisti još uvek se opiru državnim merama i rastućim deficitima. Magazin The Economist je Bajdenov paket proglasio „velikom kockom“, tvrdeći da bi američki budžetski deficit mogao da izmakne kontroli, uz ozbiljan rizik od inflacije. Međutim, deficit je lako nadoknadiv jer postoji velika potražnja za američkim državnim dugom. Prema rečima ministarke finansija Dženet Jelen, američki inflatorni rizici su mali i „njima se može upravljati“.
Najveća strepnja je da bi procvat američke ekonomije mogao dovesti do rasta dolara i globalno viših kamata. To bi zaustavilo privredni oporavak širom sveta i opteretilo zemlje sa dugovima izraženim u američkim dolarima.
(TheConversation-ZTP, foto: Getty)
