Vakcina Sputnjik V i povratak Lule menjaju brazilsku političku scenu

Bivši brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva vratio se na političku scenu zemlje sa obnovljenom snagom. Nakon kontroverzne sudske odluke kojom su ukinuta sva krivična gonjenja protiv njega, Lulini tajni politički manevri menjaju atmosferu u Brazilu, samo godinu dana uoči predsedničkih izbora.

Najzapaženiji rezultat Lulinih manevara je dolazak ruske vakcine Sputnjik V u Brazil. Uskoro će desetine miliona doza biti poslate Brazilu, što će preokrenuti višemesečnu državnu kampanju protiv ruskog cepiva. Uloga Lule u nabavci vakcina bila je ključna. Bivši predsednik je iskoristio neke od svojih kontakata u inostranstvu kako bi premostio diplomatsku krizu nastalu poricanjem pandemije od strane Bolsonarove vlade. Zajedno sa bivšim ministrom zdravlja Aleksandrom Padiljom, Lula se upustio u paralelnu diplomatiju sa ruskim vlastima.

Čitav proces je započet prošle godine, kada je Lula, još uvek nepoželjan u javnosti, potpisao međunarodni manifest o vakcinama kao „opštem dobru za čovečanstvo“, sa ciljem što šire isporuke vakcina u siromašne zemlje. Tada je Lulu kontaktirao direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, i to na lični zahtev predsednika Putina. Namera Putina i Dmitrijeva bila je da iskažu dobru volju u medicinskoj diplomatiji i prošire distribuciju Sputnjika V. Lula je odmah prihvatio njihove sugestije.

U novembru prošle godine, kada je Lula započeo pregovore sa Rusima, Brazil je imao samo kinesku vakcinu, sa proizvodnim centrom u Institutu Butantan, pod ingerencijom grada Sao Paola. Istovremeno, savezna vlada je nameravala da uveze vakcine AstraZenece, ali je isporuka doza bila neizvesna. U zemlji je postojao snažan pritisak na Brazil nabavi vakcine od drugih proizvođača, jer je broj umrlih iz dana u dan rastao.

Iako su neke lokalne samouprave pregovarale o kupovini Sputnjika V sa ruskim vlastima, savezna vlada se oštro protivila nabavci te vakcine, baš kao i kineskog Coronavaca. Lula se nametnuo u paralenim pregovorima, kao kontra Bolsonarovoj antivakcinaškoj kampanji, i ponudio povoljne uslove za nabavku proizvoda, što je posledično dovelo do uspeha.

Lulina strategija bila je da uspostavi kontakte između Rusa i grupe brazilskih guvernera koji su mu bili politički saveznici, uglavnom na severoistoku zemlje, gde bivši predsednik ima veću političku snagu. Nakon video sastanka Lule i Dmitrijeva, guverneri su stupili u direktne kontakte sa ruskim fondom. Pregovore je vodio guverner države Bahia, Rui Kosta, inače član Luline stranke. Nakon zaključenog posla, Brazilci su kupili 39 miliona vakcina.

Bolsonaro je do sada održao dva govora u vezi sa pandemijom. U početku je bio na pozicijama potpunog poricanja zaraze. Kasnije je priznao ozbiljnost virusa, ali je ipak zauzeo antinaučni stav o vakcinama i pokrenuo kampanju protiv ruskih i kineskih vakcina. Prednost je davao vakcinama AstraZenece i Pfizera, koje su povezane sa međunarodnim interesima SAD i Britanije. Bolsonaro je zanemario interese građana i lokalnih vlasti, osim što je potcenio snagu najvećih političkih protivnika, poput Lule.

Lulin povratak u politički život vrlo je kontroverzan. Sudska odluka kojom su poništeni svi pravni postupci protiv njega je ništa drugo do politički manevar protiv Bolsonara. Ideološki, Lula je daleko od socijaliste ili ekstremno levog političara. Veliki je pomiritelj i uvek je težio da istovremeno služi interesima i ekonomske elite i narodnih masa. Stoga je verovatno da će ga deo javnosti doživeti kao stabilniju figuru od Bolsonara i podržati ga na izborima 2022. Ovo je svakako stav pravosudnog staleža, što je rezultiralo ukidanjem sudskih procesa. Lula se sada može ponovo kandidovati za predsednika ili nominovati svog kandidata. Činjenica da je dobio milione vakcina i omogućio imunizaciju velikog dela stanovništva biće njegov glavni izborni adut.

Ozbiljna figura sigurno je i Žoao Dorija, guverner države Sao Paulo, koji kontroliše brazilsku proizvodnju Coronavca preko Instituta Butantan. Dorija je krenuo u oštru kampanju protiv Bolsonara i, prema lokalnim izvorima, planira da se kandiduje za predsednika 2022. Dakle, izborni scenario će prema vakcinaškom lobiranju izgledati ovako: Lula će podržati Sputnjik V, Dorija će zastupati Coronavac, dok će Bolsonaro ostati lojalan Pfizeru i Astrazeneci.

Izgleda da je Bolsonarova pozicija najslabija. Nije uspeo da proizvede efikasne vakcine u velikom obimu, niti je to moguće usled tehničke i finansijske neizvodljivosti. Pored toga što je najskuplja, Pfizerova vakcina zahteva hlađenje do -70°C kako bi ostala upotrebljiva. Takva tehnologija ne postoji u Brazilu, što onemogućava plan imunizacije zasnovan na ovom cepivu.

Ili će Bolsonaro radikalno promeniti svoj stav o vakcinama i prestati da posmatra imunizaciju kao ideološko pitanje, ili će se suočiti sa porazom na izborima 2022. godine.

(GlobalResearch-ZTP, foto: EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.