Aljaska: Razmena teških reči na sastanku delegacija Kine i SAD-a

Od početka je bilo jasno da će prvi sastanak na visokom nivou između Kine i Amerike pod Bajdenovom administracijom biti uspešan samo ako se tenzije pojačaju. U tom smislu, obe strane bi trebalo da su oduševljene zbog međusobnih optužbi iznetih tokom susreta u gradu Enkoridžu na Aljasci, 18. i 19. marta.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, izneo je seriju kritika na račun kineske represije i agresije, uključujući sve militantniji stav prema Tajvanu i ekonomsko pritiskanje Australije. Kinesko ponašanje, rekao je, ugrožava globalni „poredak zasnovan na pravilima“. Jeng Đieči, član Politbiroa i najviši izaslanik Si Đinpina, žestoko je odgovorio. Optužio je Ameriku da se meša u unutrašnje stvari njegove zemlje, osudio je njenu dugu istoriju vojnih intervencija u inostranstvu i kritikovao kršenja ljudskih prava, uključujući i ono što je nazvao „klanjem“ američkih crnaca.

Tako direktno javno suočavanje vrlo je neuobičajeno za istoriju diplomatskih odnosa Kine i Amerike, koja se obično odvijala kroz površne floskule i „iskrene“ privatne razgovore. Ipak, vatrena retorika nije iznenađenje ukoliko pratite novinske napise u obe zemlje. Neki analitičari smatraju da je retorička eksplozija na Aljasci bila samo predstava za američku i kinesku javnost. Moguće je da se, mimo iskrenih razgovora u javnosti, neka konstruktivnija diplomatija odvijala u četiri oka.

Sve i da je tako, sastanak u Enkoridžu je potvrdio neprijateljsku atmosferu u odnosima dve najvažnije svetske sile. Tim predsednika Bajdena je nagovestio da neće doći do otopljavanja u američko-kineskim odnosima nakon što su oni duboko zamrznuti u vreme Donalda Trampa.

Odnosi su pogoršani delima više nego rečima, i male su šanse da će se takvo ponašanje promeniti. Kina sprovodi autoritarnu vladavinu u Hong Kongu, brutalnu represiju nad Ujgurima u Sinđangu, trgovinske sankcije Australiji, zveckanje oružjem nad Tajvanom i, kako tvrde američki zvaničnici, sajber napade na američke ciljeve. Ovakva politika je bila povod za američku javnu i privatnu kritiku upućenu kineskoj delegaciji.

Upravo dok su sastanci trajali, kanadski biznismen Majkl Spejvor pojavio se u sudnici u gradu Dandongu u Kini, pod optužbom za špijunažu; ovaj slučaj je očigledna odmazda za pritvaranje visokog službenika kompanije Huavei u Kanadi, traženog u Americi zbog navodnog kršenja sankcija prema Iranu. Majkl Kovrig, bivši kanadski diplomata, trebalo bi da se pojavi pred sudom pod sličnim optužbama. Pritvaranje obojice Kanađana na više od 800 dana može se posmatrati kao kršenje „poretka zasnovanog na pravilima“, na šta je Blinken upozorio.

S druge strane, američko postupanje prema Kini verovatno će biti manje dramatično nego pod Trampom. Ipak, Bajdenov tim je zadržao Trampov princip „strateške konkurencije“; Bajden je čak koristio i izraz „ekstremna konkurencija”, pa je izvesno da će se jaz produbiti. Administracija Džoa Bajdena je najavila saradnju sa saveznicima radi suprotstavljanja i nadmetanja sa Kinom. Dosta je uložila u izgradnju Kvada, vojnog saveza sa Japanom, Australijom i Indijom koji je pod Trampom dobio na značaju.

Takođe je zadržala Trampove sankcije zbog kršenja ljudskih prava u Sinđangu i Hongkongu; neposredno pre sastanka na Aljasci, najavljene su nove sankcije protiv dvadesetak kineskih zvaničnika, uključujući i člana Politbiroa. Odluka Blinkena i Džejka Salivana, Bajdenovog savetnika za nacionalnu bezbednost, da otvoreno pokrenu pitanje Tajvana, bio je jasan signal nastavka Trampove politike koja je zbog jačanja veza sa Tajvanom naljutila Kinu.

Sve to na stranu, konfrontacija nije nužnost ni američke ni kineske politike. Blinken je rekao da se zbog nekih pitanja Amerika mora suprotstaviti Kini (ljudska prava i šikaniranje drugih zemalja), zbog drugih se moraju takmičiti (ekonomski i tehnološki), ali da postoje i polja moguće saradnje (npr. oko klimatskih promena). Posle sastanka na Aljasci, Blinken je izjavio da se „na temu Irana, Severne Koreje, Avganistana i klime naši interesi poklapaju“.

Jeng i Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, prethodno su izjavili da žele novi početak u kinesko-američkim odnosima. Sinhua, kineski medijski servis, opisao je sastanak na Aljasci kao „strateški dijalog koji je bio blagovremen i koristan, i da je produbio međusobno razumevanje“. Ali ovakva formulacija je krajnje kurtoazna. Obe strane se međusobno okrivljuju za evidentno pogoršanje odnosa.

Novog sastanka na visokom verovatno neće biti u skorije vreme. Bajdenov tim je izričito odbacio predlog obnavljanja „strateškog dijaloga“. Ako je konferencija u Enkoridžu nešto pokazala, to je da razmena teških reči nije puko razmetanje. Najvažniji bilateralni odnos na svetu i dalje će biti jedan od najspornijih.

(TheEconomist-ZTP, foto: cnsphoto)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.