Ako su tačni izveštaji da su ukrajinski specijalci u utorak uništili čak 20 ruskih aviona u vazduhoplovnoj bazi Saki na Krimu, predsednik Zelenski bi mogao još jednom da zahvali Britancima. Početkom godine je naširoko izveštavano da su britanske specijalne snage u Ukrajini obučavale lokalne trupe, te da su možda preneli i nešto od slavne istorije puka.
Upravo je Specijalna vazdušna služba (SAS) bila pionir takve taktike u severnoj Africi, gde je uništila preko 200 italijanskih i nemačkih aviona u seriji razornih napada pre 80 godina. SAS je formiran u leto 1941. kao padobranska jedinica, ali je njena prva operacija u novembru te godine bila dramatičan neuspeh; 34 od 55 muškaraca u Libiji je ubijeno ili zarobljeno. Za njihovu sledeću akciju, u decembru, odlučeno je da se ciljanom aerodromu približe kamionima Pustinjske grupe dugog dometa (LRDG), iskusne izviđačke jedinice. Šest komandosa SAS-a spušteno je pet kilometara od aerodroma Tamet i prepešačilo ostatak puta pod vođstvom poručnika Pedija Mejna, predratnog ragbiste i iskusnog gerilskog borca.
Na aerodromu nije bilo straže, čak ni žice. To je bio pokazatelj koliko su se Italijani osećali bezbedno unutar svojih linija. Prva meta SAS-a bile su vazduhoplovne barake. Mejn je nogom razvalio vrata; Italijani su bili opušteni, igrali su karte ili pisali pisma porodici. Za trenutak su se Irac i zbunjeni Italijani gledali bez reči. „Dobro veče,“ rekao je Mejn, a onda su on i njegovi ljudi otvorili vatru. Pošto je pobio posadu, SAS je zašao među avione i postavio bombe na krila blizu trupa. Bombe su bile jednostavne, ali efikasne; spakovane u male platnene vrećice, bile su napunjene plastičnim eksplozivom i termitom, uvaljane u motorno ulje i opremljene detonatorom, fitiljem i tajmerom. Te noći SAS je uništio 24 aviona. Dve nedelje kasnije Mejn se vratio na isti aerodrom i ovoga puta on i njegovi ljudi digli su u vazduh 27 letelica.
Psihološki efekat napada bio je značajan koliko i materijalna šteta pričinjena vazduhoplovstvu sila Osovine, jer im je već manjkalo rezervnih delova nakon savezničkog bombardovanja njihovih teretnih brodova na Mediteranu. Posade aviona koje su do tada mogle da se opuste, sada su bile u neprekidnom stanju pripravnosti. Istrošeni nervi više nisu mogli da se oporave. SAS je nastavio sa napadima u proleće 1942. i do juna je uništio 143 aviona, što je više od učinka Kraljevskog vazduhoplovstva. Luftvafe je posle junske operacije izdao memorandum pod nazivom „Predlozi za unapređenje odbrambenih mera protiv neprijateljskih komandosa“. Nemci su verovali da se britanski gerilci „sastoje od pojedinaca iz specifičnih profesija poput akrobata i boksera koji su prošli opsežnu specijalnu obuku”.
Da bi se suprotstavio diverzantima, Luftvafe je opasao aerodrome bodljikavom žicom, postavio stražare ispod aviona i obezbedio neke od njih psima čuvarima. SAS je odgovorio promenom taktike; umesto da pešice upadaju na aerodrome, dovezli su se novim američkim džipovima koji su tek počeli da pristižu u severnu Afriku. SAS je opremio džipove teškim mitraljezima koji su mogli da ispale 1.200 metaka u minuti. U jednom napadu na aerodrom Sidi Haneš, 50 kilometara od egipatskog priobalnog grada Mersa Matruha, SAS je uništio ili oštetio 30 aviona. U pismu svojoj supruzi 2. februara 1943, general Ervin Romel, komandant Afričkog korpusa, opisao je SAS kao „pustinjsku jedinicu koja nam je nanela više štete od bilo koje druge britanske jedinice slične snage“.
Nezavisni vojni analitičari procenjuju da je napad na vazdušnu bazu Saki mogao koštati Rusiju 600 miliona evra u uništenim avionima. Ruske vazduhoplovne snage negiraju da je došlo do napada i tvrde da je eventualna šteta nastala zbog „kršenja propisa protivpožarne bezbednosti“ u blizini municijske deponije. Iz Ukrajine nije bilo zvanične potvrde da su njene specijalne snage odgovorne za napad, izuzev sarkastične poruke Ministarstva odbrane u kojoj se ruskim civilima poručuje da Krim možda nije idealna turistička destinacija ovog leta.
(TheSpectator-ZTP, foto: Getty)
