Zoom-boom: Pandemija izazvala procvat u estetskoj hirurgiji

Usled učestalosti video poziva tokom pandemije, mnogi provode sate zureći u svoja lica i neminovno ih upoređujući sa tuđima. Loše osvetljenje i iskrivljeni uglovi laptop kamera retko kome laskaju. Dodatna neprijatnost je „karantinsko lice”, uzrokovano stresom ili nedostatkom sunčeve svetlosti i vežbanja.

Za Kim, 57-godišnju glumicu iz Njujorka, Zoom je značio deset kilograma „viška” i „bledunjavi“ izgled kože. Nakon što se nagledala „previše toga“ neprijatnog, prošlog leta se odlučila za fejslifting. Slično tome, Mišel Le Turnel, 62-godišnja penzionerka iz okoline Nanta u Francuskoj, kaže da joj je karantin doneo veliki preokret: podvrgla se tretmanima mršavljenja i liftinga sa kojima je veoma zadovoljna.

Mnogi kozmetički hirurzi su očekivali da će pandemija usporiti posao. Umesto toga, biznis je procvetao tokom tzv. Zoom boom-a. Američka akademija za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju tvrdi da je pandemija donela povećanje kozmetičkih zahvata za 10%. U Francuskoj, uprkos restrikcijama izbornih radnji tokom pandemije, broj kozmetičkih operacija porastao je za gotovo 20%, procenjuje Francusko društvo estetskih i plastičnih hirurga.

Ešton Kolins, direktor firme Save Face iz Kardifa u Velsu, kaže da je posao eksplodirao. U Italiji, Pjer Andrea Ćikonja iz istoimenog studija za plastičnu hirurgiju u Trevizu, kaže da mu je prihod porastao za trećinu uprkos tromesečnom karantinu.

Osim zavisti prema lepoti, u igri su i drugi faktori. Usled porasta rada od kuće, pacijenti se mogu oporavljati u vlastitom domu dok modrice i otoci ne splasnu. Pokazalo se da su najveći klijenti skupe estetske hirurgije upravo osobe koje rade na daljinu. U normalnim okolnostima odsustvo s posla je velika prepreka, ali je sada oporavak olakšan upotrebom anti-covid maski koje uredno skrivaju tragove operacije nosa, brade, obraza ili vilice.

Većina ovih zahvata finansirana je novcem koji bi inače bio potrošen na skupu odeću, večere i putovanja. Dobici na berzi takođe su pripomogli, kaže Alan Mataraso, čija je klinika u Njujorku zatrpana novim klijentima. Dr Mataraso, inače bivši predsednik Američkog društva plastičnih hirurga, smatra da je na delu i egzistencijalna zebnja; pandemija je istakla „krhkost života“, što je mnogima izazvalo želju za ulepšavanjem dok im nije „isteklo vreme”.

Covid-19 je istakao našu bespomoćnost, slaže se Riči Čen, šef estetske hirurgije na klinici OT&P Healthcare u Hong Kongu. Porast broja operacija za 15% rezultat je potrebe za vraćanjem kontrole nad telom i njegovim blagostanjem. Pjerfrančesko Sirilo, šef italijanskog Udruženja estetskih i plastičnih hirurga u Rimu, podseća na svetski bum plastične hirurgije koji se desio nakon napada od 11. septembra 2001., kao i nakon globalne finansijske krize. Pandemija se, kaže, poklopila sa rekordnim porastom estetskih zahvata (12%) u Italiji.

Hirurzi su zapazili još jedan neobičan trend: pre pandemije, svaki deseti klijent Studija Ćikonja bio je muškarac, a sada je svaki peti. Većina operacija je vezana za kapke, nos i liposukciju stomaka. Za neoperativno podmlađivanje kože, procenat muških klijenata porastao je sa otprilike svakog osmog na skoro polovinu. U Britaniji, muškarci sada čine oko 40% mušterija koje traže podmlađivanje kože, kažu iz Save Face-a.

Isticanjem facijalnih manjkavosti pri obavljanju PR posla, Zoom je postao mučenje, kaže 47-godišnja samohrana majka iz Milana, i dodaje: „Osećala sam se ružnije“. Ostajanje kod kuće bez povoda za oblačenje večernje haljine takođe nije pomoglo. „Zaista sam morala da učinim nešto da bih se osećala bolje. Zahvati na kapcima su mi skinuli deset godina s lica. Operacija je bila terapijski blagotvorna.“

Takvo zadovoljstvo je uobičajeno, ali nije univerzalno. Neki psiholozi se plaše da procvat estetskih tretmana podstiče opsesivno-kompulsivni poremećaj koji se ponekad naziva dismorfija. Oboleli se opsedaju umišljenim ili prenaglašenim telesnim manama. Ovaj poremećaj može biti pojačan sumornim raspoloženjem i nedostatkom normalne društvene interakcije. Kao rezultat toga, kaže dr Sirilo, kozmetički hirurzi moraju da vode računa o patološkim motivima klijenata.

Manje ozbiljan ali češći problem je težnja za nedostižnom lepotom. Doktora Sirila brine pojava „supermarketa“ za estetsku hirurgiju u kojem pohlepni hirurzi prihvataju pacijente sa nezdravim ili nerealnim željama. Dok naplaćuju svoje usluge, hirurzi bi morali da izbegavaju klijente koji dolaze sa fotografijama slavnih ličnosti. Uspeh je verovatniji kod onih koji, manje ambiciozno, donesu svoje slike iz mlađih dana.

(TheEconomist-ZTP, foto: iStock)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.