Zakonodavci su u utorak pritisnuli rukovodioce kompanija Fejsbuk, Tviter i Jutjub zbog načina na koji se korisnički sadržaji dele i ističu na njihovim platformama, i to kroz algoritme za koje jedan senator kaže da mogu biti zloupotrebljeni, „gurajući nas u otrovne eho komore”.
Ovo je izjavio senator Ben Sase, Republikanac u senatskoj Komisiji za privatnost i tehnologiju, dok su ostali članovi pretresali algoritme, tj. redove softverskog koda koji određuju vidljivost korisničkih sadržaja. „Algoritmi, kao i druge nove tehnologije, imaju prednosti i mane, i mogu se zloupotrebiti,“ rekao je senator iz Nebraske.
Saslušanje je održano dok Kongres razmatra kako da prepravi Paragraf 230, član zakona o komunikacijama iz 1996. koja štiti internet kompanije od odgovornosti za korisničke sadržaje. Jedan od predloženih amandmana učinio bi društvene mreže odgovornim za način na koji se sadržaj deli i pojačava putem algoritama.
„Nameravam da ovo saslušanje iskoristim kao priliku da naučim kako funkcionišu algoritmi ovih kompanija, kakvi koraci se mogu preduzeti da bi se smanjio efekat štetnih algoritama i šta se može popraviti,“ rekao je senator iz Delavera Kris Kuns, Demokrata i predsedavajući pododbora, prilikom otvaranja rasprave.
Demokratski senator iz Ilinoisa Dik Durbin, inače predsedavajući Odbora za pravosuđe, apelovao je na društvene medije da budu efikasniji u uklanjanju štetnog sadržaja, pozivajući se na napad na američki Kapitol od 6. januara. Prema njegovim rečima, domaći ekstremisti su se organizovali i širili dezinformacije na nekoliko platformi koje su pozvane na saslušanje.
Monika Bikert, potpredsednica kompanije Fejsbuk, posvedočila je da njihov algoritam teži transparenciji, tako da korisnici mogu da vide zašto se određeni postovi pojavljuju na njihovom njuz fidu. „Nije u našem finansijskom ni društvenom interesu“ da ljude guramo ka ekstremističkim sadržajima, rekla je Bikert.
Loren Kalbertson, šefica za javne politike u Tviteru, istakla je pozitivnu funkciju algoritama i mašinskog učenja, posebno sposobnost prepoznavanja i uklanjanja štetnih sadržaja. U svojoj uvodnoj reči, rekla je da Tviter detaljno proučava neželjene posledice algoritama i korisnicima pruža više uvida u to kako algoritmi oblikuju njihovo iskustvo.
„Dok članovi Kongresa i drugi zakonodavci raspravljaju o budućnosti regulisanja mreže, trebalo bi pažljivo da razmotre načine na koje tehnologija, algoritmi i mašinsko učenje čine Tviter sigurnijim mestom za javnu debatu i unapređuju naše ukupno iskustvo na internetu,“ rekla je Kalbertson.
Aleksandra Veić, Jutjubova direktorka za Ameriku i tržišta u razvoju, rekla je da platforma ima automatizovani proces za otkrivanje video zapisa koji krše kompanijsku politiku, dok se algoritmi koriste za promociju pouzdanih izvora i suzbijanje kontroverznih sadržaja. Jutjub je opisala kao „ne samo hobi, već i posao“ za ljude koji stvaraju i dele video zapise na mreži.
Ali Tristan Haris, suosnivač i predsednik Centra za humanu tehnologiju, odbacio je svedočenje rukovodilaca kompanija, rekavši da je to „gotovo kao da pitate šefove Exxon-a, BP-a i Shell-a šta su učinili da zaustave klimatske promene”. Haris, bivši dizajer u Guglu, kaže da je „njihov poslovni model stvaranje društva koje je zavisno, ogorčeno, polarizovano i dezinformisano. To su sami temelji njihovog poslovanja“.
Uloga algoritama u razmeni informacija – i dezinformacija – ponovo je dobila na značaju otkako ljudi masovno dolaze na društvene mreže kako bi nešto saznali i komentarisali na temu anti-covid vakcina, policijskih ubistava i regularnosti izbora. Kao što je Durbin naglasio, mreže su pod pojačanim nadzorom jer su pristalice bivšeg predsednika Trampa širile dezinformacije uoči napada od 6. januara.
Fejsbuk, Tviter i Jutjub su banovali Trampa zbog izjava koje su, kako tvrde kompanije, mogle dovesti do nasilja. Fejsbukov nadzorni odbor preispituje ovu odluku, dok je Jutjub ostavio mogućnost za ukidanje suspenzije. Tviter je rekao da je gašenje Trampovog naloga trajno.
Republikanski senator Čak Grasli iz Ajove, član senatskog Odbora za pravosuđe, ponovio je stav svoje partije da društveni mediji cenzurišu konzervativce. Opisao je kompanije kao monopole lišene konkurencije koja bi ih učinila odgovornijim prema korisničkim sadržajima. „Moramo se zabrinuti zbog moći i kontrole koje nekolicina kompanija ima nad javnim govorom,“ upozorio je Grasli.
Fejsbuk se založio za dopunjenu regulativu, uključujući nove propise o privatnosti. Takođe je pozvao na zaštitu izbornog procesa i reviziju paragrafa 230 radi veće transparentnosti, korektnijeg izveštavanja i etičkih smernica za velike kompanije. U okviru te kampanje, Fejsbuk je zakupio oglasni prostor u Vašingtonu kako bi istakao koliko se internet promenio i koliko su prevaziđeni propisi doneti pre 25 godina.
(Bloomberg-ZTP, foto: Al Drago)
