„Nastojimo da imamo dobre odnose sa Iranom,“ izjavio je princ Mohamed bin Salman saudijskoj televiziji ove nedelje. „Sarađujemo sa partnerima u regionu kako bismo prevazišli sukobe sa Iranom.“ Pre samo četiri godine, prestolonaslednik je pevao drugačiju pesmu, tvrdeći da je dijalog sa Iranom nemoguć. „Kako da imate dijalog sa režimom koji je zasnovan na ekstremnoj ideologiji?“ rekao je tada, obećavajući da će Saudijska Arabija prebaciti težište borbe na iranski teren. Šta je izazvalo ovaj zaokret od 180 stepeni?
Jedan od ključnih faktora je naznaka da SAD pomeraju svoj fokus sa Bliskog istoka. Nije reč o tome šta je Vašington uradio, već šta je prestao da radi. Sve do sada, Vašington je uveravavao svoje regionalne partnere da će ih bezuslovno podržavati, bez obzira na njihove nerazumne poteze. Povlačenje Amerikanaca iz lokalnih sukoba i sporova primoralo je bliskoistočne sile da preispitaju svoju diplomatiju. Suprotno dramatičnim predviđanjima na Zapadu, povlačenje američke vojske iz regiona nije izazvalo opšti haos. Umesto toga, oživela je regionalna diplomatija.
Salmanovi pozitivni komentari verovatno su odjek tajnih razgovora Irana i njegovih arapskih suseda u Iraku, o kojima je prvi izvestio Financial Times, a koji su za cilj imali smanjenje tenzija i okončanje rata u Jemenu. Irački premijer Mustafa al-Kadimi ima jasne interese za rešavanje saudijsko-iranskih sporova, budući da njihovi proksi ratovi širom regiona doprinose destabilizaciji Iraka.
Najpre su saudijski zvaničnici negirali ove vesti, dok je Teheran odbio da komentariše, rekavši samo da pozdravlja dijalog sa Rijadom. Ali ovi demantiji se nisu pokazali doslednim. Ispostavilo se da je članak Financial Times-a samo vrh ledenog brega. Britanski portal Amwaj.media otkrio je da dijalog nije ograničen samo na Iran i Saudijsku Arabiju. Naime, prvo su održani sastanci Irana i Emirata u januaru, da bi se potom uključili saudijski, jordanski i egipatski zvaničnici. Prema Amwaju, održano je najmanje pet takvih sastanaka od početka godine.
Iako su tajni razgovori uglavnom bili fokusirani na rat u Jemenu, takođe su obuhvatili situaciju u Siriji i Libanu. U razgovore su bili uključeni najviši bezbednosni zvaničnici nekolicine zemalja, među kojima je najvažniji bio sastanak komandanta iranskih snaga Quds Esmaila Kanija i šefa saudijske obaveštajne službe Halida al-Humajdana.
Jasno je da su ovi razgovori preliminarni i da verovatno neće uspeti da premoste jaz između Irana i njegovih arapskih neprijatelja. Ipak, naziru se potencijalne promene, ne samo u sferi saudijsko-iranskih odnosa, već i šire bezbednosne situacije u regionu. Prvo, činjenica da u pregovorima učestvuje još nekoliko regionalnih sila ukazuje na neophodnost regionalnog dijaloga, a ne samo bilateralnih pregovora radi spuštanja tenzija. Bliskom istoku dramatično nedostaju institucije, u smislu bilo kakve regionalne organizacije ili foruma koji bi negovao multilateralni dijalog radi smanjenja tenzija, deeskalacije sukoba i izgradnje poverenja.
Drugi razlog za optimizam je to što su početni dijalog pokrenule i vodile same regionalne sile. Dakle, nisu im ga nametnule velike sile izvan regiona, niti ga vode zapadne države. Regionalno vođstvo i vlasništvo nad ovim procesom od ključne je važnosti za njegov uspeh i trajnost. SAD su sigurno doprinele ovom procesu, ali ne onako kako vašingtonski spoljnopolitički establišment zamišlja američko vođstvo. Jedan od faktora koji je regionalne aktere primorao na intenzivnu diplomatiju nije američka podrška Rijadu ili bilo kakva nova diplomatska inicijativa. Naprotiv, ono što je podstaklo nedavne razgovore jesu sve jasnije naznake da se SAD povlače sa Bliskog istoka.
Američki predsednik Bajden već dugo je skeptičan prema vojnom prisustvu Sjedinjenih Država na Bliskom istoku, kao i prema regionalnim partnerima koji su skloni da uvlače Vašington u sopstvene svađe i podvale. Poznata je njegova opaska na račun Turske, Saudijske Arabije i UAE tokom predavanja na Univerzitetu Harvard, 2014. godine. „Turci, Saudijci, Emirati… Šta su oni uradili?“ pitao je studente Harvarda. „Bili su odlučni u svojoj nameri da svrgnu sirijskog predsednika Bašara al-Asada, i u osnovi vode proksi sunitsko-šiitski rat. I šta su uradili? Dali su stotine miliona dolara i desetine hiljada tona oružja svakome ko bi se borio protiv Asada.“
Tokom predsedničke kampanje 2020. godine, Bajden se obavezao da će povući „veliku većinu“ američkih trupa iz Avganistana, uskratiti pomoć Saudijskoj Arabiji za rat u Jemenu i vratiti se iranskom nuklearnom sporazumu. Sve tri odluke se poklapaju sa agendom smanjenje uloge SAD-a u regionu. I zaista, čim je stupio u Ovalni kabinet, Bajden je požurio da obustavi američku podršku saudijskoj strani u Jemenu, distancirao se od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, najavio je potpuno povlačenje američkih trupa iz Avganistana i, nakon početnih trzavica, potvrdio želju za obnovom iranskog nuklearnog sporazuma. Poruka regionalnim silama bila je jasna: Bliski istok je prioritet Bajdenove administracije isključivo u smislu smanjenja američkog prisustva.
Ova poruka je podstakla regionalne sile da intenziviraju lokalnu diplomatiju. Kapaciteti su postojali sve vreme, ali su ih američki partneri doživljavali kao minorne, jer je Vašington trebalo da rešava njihove probleme. Sve dok su Sjedinjene Države bile spremne da odvraćaju, obuzdavaju ili vojno eliminišu neprijatelje Saudijske Arabije, saudijsko rukovodstvo je izbegavalo pregovore sa Iranom, svesno da bi to vodilo ka bolnim kompromisima za obe strane. Zato su preferirali sukobe umesto diplomatije. Bajdenovo uzmicanje sa Bliskog istoka znači da je američka podrška postala nepouzdana, te nije čudno što je diplomatija postala poželjnija opcija za američke partnere u regionu.
Raniji američki zaokret verovatno bi podstakao sličnu regionalnu diplomatiju. Zaista, sličan proces je pokrenut 2019., kada je tadašnji predsednik Donald Tramp odbio da ratuje sa Iranom zbog napada na saudijska naftna polja od strane pro-teheranskih snaga; to je Saudijce podstaklo da sami iniciraju pregovore sa Iranom i smanje agresiju u Jemenu. Zapravo, u trenutku kada su SAD sprovele likvidaciju lidera iranske Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija, on je trebalo da prenese poruku Saudijcima. Ubivši Sulejmanija, Tramp je ubio i saudijsko-iranske pregovore. Njegova administracija se vratila politici konfrontacije sa Iranom, što su Saudijci ispratili prekidom saudijsko-iranske diplomatije.
Pouka za Vašington je jasna: ako Sjedinjene Države uzmaknu vojno, regionalni partneri će biti prinuđeni da naprave diplomatski iskorak. To naravno ne znači da je najnoviji talas regionalne diplomatije osuđen na uspeh. Ali, eventualni neuspeh će pasti na pleća samih regionalnih sila, a ne SAD-a. A to je pobeda i za Sjedinjene Države i za Bliski istok.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Liwan Al Mudaifer Show)
