Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski vratio se u svoju zemlju posle neuspele posete Parizu koja nije obezbedila punu podršku Evrope. Ni francuski šef države Emanuel Makron niti nemačka kancelarka Angela Merkel nisu obećali vojnu podršku Zelenskom posle njihovog sastanka u petak.
Zelenski je verovatno znao da neće dobiti ono čemu se nadao, ali pritisak ukrajinskih nacionalista primorava ga na bezuspešne napore. Makar u svrhe javnog utiska, on mora da bude viđen u čestim kontaktima sa NATO i EU, podupirući lažno uverenje da je Ukrajina na putu ka članstvu u ovim međunarodnim organizacijama.
Međutim, francuski i nemački stav je vrlo jasan: oni neće uložiti nikakav napor zarad dalekog i hipotetičkog ulaska Ukrajine u NATO. Makron je svoju poziciju opravdao izjavom da to mora biti jednoglasna odluka trideset članica NATO-a, što se verovatno nikada neće dogoditi.
Većina Evropljana, izuzev Poljske i baltičkih država, nije zainteresovana da se vojno zauzima za Ukrajinu u konfliktu sa Rusijom. To naravno ne znači da će Evropa prestati da diplomatski i retorički podržava Ukrajinu, ali evropske trupe neće kročiti u Donbas. U svakom slučaju, Francuska i Nemačka su već u više navrata rekle da je ukrajinsko članstvo u NATO-u crvena linija za Moskvu koju nisu voljne da pređu.
Iako je Zelenski bio svestan da tokom posete Parizu neće postići ništa konkretno (Merkelova se pridružila preko video poziva), on zna da su drugi međunarodni igrači zainteresovaniji za podršku antiruskoj kampanji. Predsednik Džo Bajden je potvrdio „nepokolebljivu podršku Sjedinjenih Država ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu pred ruskom agresijom na Donbas i Krim“, te obećao pomoć u reformskim procesima koji su „centralni za evroatlantske težnje Ukrajine“.
Od tada su zapadni mediji dramatično izveštavali o kretanju ruskih trupa na svojoj teritoriji kako bi opravdali potrebu za aktiviranjem američkih vojnih snaga u Evropi. Promoviše se ideja da zaštita Ukrajine od navodne ruske agresije zavisi od njenog učešća u atlantskom vojnom savezu.
Bajdenov provokativni ton prema ruskom predsedniku Putinu, finansijske i diplomatske sankcije Vašingtona protiv Moskve i jačanje američkog vojnog prisustva u istočnoj Evropi pružaju zaleđinu za ubrzani kurs Ukrajine ka NATO-u. Američki državni sekretar Entoni Blinken, šef generalštaba Mark Mili i ministar odbrane Lojd Ostin su izjavili da u Ukrajini postoji ozbiljna kriza.
Jens Stoltenberg, rusofobični generalni sekretar NATO-a, nadovezao se na ove izjave zahtevajući od Rusije da „prekine nagomilavanje vojske u Ukrajini i oko nje“ i da „odmah obustavi svoje provokacije“. Izgleda da se previđa činjenica da je Ukrajina prva započela mobilizaciju desetina hiljada vojnika i teške vojne opreme na liniji koja odvaja ukrajinsku vojsku od milicija Donbasa.
Ovo takođe dovodi u pitanje tvrdnju SAD-a da podržava reforme Kijeva koje su „ključne za ukrajinske evroatlantske težnje“. Da li okretanje „evroatlantskim težnjama“ (zapadni liberalizam) takođe uključuje zatvaranje tri ukrajinske televizijske stanice koje pripadaju glavnom lideru opozicije?
Zelenski, koji je svoj mandat započeo sa navodnom željom da reši sporove sa Rusijom, uzmicao je pod pritiskom nacionalista koji svaki pokušaj pregovora tumače kao ustupak. Sa pogoršanjem zdravstvene i ekonomske situacije u zemlji, te gubitkom popularnosti predsednika, nije čudno što atlantistički argument ponovo dolazi do izražaja. Ovo se naravno dešava uz podršku Bajdena koji je, poput Baraka Obame, Ukrajinu učinio jednom od svojih omiljenih turističkih destinacija, i to ne samo radi podrške poslovanju vlastitog sina.
U svojim naporima da dobije podršku iz inostranstva, a imajući u vidu uzdržanost Evropljana, sastanak Zelenskog sa turskim predsednikom Erdoganom, koji ne priznaje ruski suverenitet nad Krimom, predstavlja diplomatsku alternativu koja bi mogla doneti i oružanu podršku. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je prošle nedelje da Moskva „toplo preporučuje“ Turskoj i drugim zemljama da „analiziraju situaciju i ratoborne izjave kijevskog režima, a takođe ih upozoravamo da ne podstiču takve militarističke težnje“. Iako Turska prodaje vojne dronove Ukrajini, ne priznaje ruski suverenitet nad Krimom i tvrdi da su krimski Tatari progonjeni, ostaje da se vidi da li će dodatno da antagonizuje Moskvu.
Očekuje se nastavak tenzija u narednim nedeljama i mesecima zbog vojnih vežbi Defender Europe 21 NATO i predstojećih ruskih vežbi Zapad 21 u Belorusiji. Ipak, Zelenski je na teži način otkrio da glavne sile Evropske unije nisu zainteresovane za vojni angažman na kontinentu i da će svoju ulogu ograničiti na diplomatsku podršku, a možda i nametnuti dodatne sankcije Rusiji ako izbije sukob. To znači da SAD ostaje glavni saveznik Ukrajine, uz minorne evropske igrače poput Poljske i Litvanije.
(InfoBrics-ZTP, foto: Jean-Claude Coutausse)
