Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 11. avgusta 2020. objavio da je državna zdravstvena agencija prva na svetu odobrila anti-covid vakcinu za široku upotrebu, vest je dočekana sa skepsom. U tom trenutku još nisu bila završena ispitivanja o bezbednosti i efikasnosti vakcine.
Iako je početna reakcija na Sputnjik V bila sumnjičava, u februaru 2021. izneti su rezultati 3. faze ispitivanja sa stopom efikasnosti od 91,6%. Toliki je bio procenat smanjenja oboljevanja u vakcinisanoj grupi u poređenju sa nevakcinisanom grupom ispitanika. Naučni rezultati su bili jasni. U članku objavljenom u časopisu Lancet zaključeno je: „Još jedna vakcina se sada može pridružiti borbi za smanjenje oboljevanja od covida-19.“
Iako efekti Sputnjika V verovatno neće konkurisati uspehu Sputnjika 1, sovjetskog satelita koji je pokrenuo svemirsku trku, ipak je reč o značajnom dostignuću u vreme kada su vakcine preko potrebne. Osim što na ruskom znači „satelit“, Sputnjik znači i „saputnik“. Sve više zemalja sada odlučuje da „otputuje” iz pandemije pouzdajući se u Sputnjik V.
Sputnjik V koristi metodu virusnih vektora koja preko bezopasnih virusa uvodi genetski materijal koronavirusa u ljudski imunološki sistem, kao što to čine vakcine Oxford-AstraZeneca i Johnson & Johnson. Razvio ga je Nacionalni istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja, koji je ranije razvijao vakcine protiv ebole i mersa.
Sputnjik V ima dve ključne prednosti koje olakšavaju njegovu distribuciju: spada među najjeftinije covid-19 vakcine i lako se može transportovati. Sa cenom od 10 dolara po dozi, isto kao i Johnson & Johnson, Sputnjik V je skuplji jedino od vakcine AstraZenece, koja košta 4 dolara po dozi. To znači da je Sputnjik V mnogo dostupniji zemljama koje se bore sa troškovima vakcinacije.
Poput vakcine AstraZenece, Sputnjik V ne zahteva specijalno skladištenje. Njegova tečna verzija može se čuvati na temperaturama običnog zamrzivača. U razvoju je verzija koja se može čuvati na temperaturama frižidera, a postoji i verzija u prahu. Niska cena i jednostavna logistika u početku su omogućavali transportovanje doza u udaljene regione Rusije, ali sada su privlačni i drugim zemljama.
Mnogi lanci snabdevanja trenutno imaju problema. Nedavno je Moderna prepolovila zakazanu isporuku u Kanadu navodeći probleme sa proizvodnim kapacitetima. Indija, suočena sa velikim porastom slučajeva, sada svoju proizvodnju usmerava na domaće tržište, obustavljajući izvoz u martu 2021. U SAD-u je 15 miliona doza Johnson & Johnson-a moralo da bude odbačeno zbog fabričke greške.
Vakcina AstraZenece sada je ograničena na određene starosne grupe u mnogim zemljama, zbog mogućih veza sa vrlo retkim krvnim ugrušcima. Ograničena je na starije od 30 godina u Velikoj Britaniji i starije od 50 godina u Australiji. Norveška je obustavila davanje AstraZenece i odložila konačnu odluku o povlačenju, dok je vakcina u potpunosti obustavljena u Danskoj.
Istovremeno, vakcina Johnson & Johnson prolazi kroz dalja ispitivanja takođe zbog zabrinutosti oko retkih krvnih ugrušaka. Sve ovo stvara dodatni pritisak na snabdevanje iz Pfizer/BioNtech-a. Ovi problemi su pokazali važnost saradnje sa nizom dobavljača vakcina. Rad sa više dobavljača je standardna praksa u lancu snabdevanja. Tako se izbegava oslanjanje na jedan izvor i omogućava naručivanje na osnovu veće potražnje kakvu ne može da zadovolji samo jedan dobavljač.
Evropska komisija pregovara o stvaranju palete vakcina za građane EU po korektnim cenama. Zaključeni su ugovori sa šest potencijalnih proizvođača, čime su obezbeđene zalihe od preko 2,6 milijardi doza. U Evropi postoji velika neodlučnost oko usvajanja Sputnjika V, ali Rusija je sve prisutnija na tržištu vakcina.
Evropska agencija za lekove (EMA) još uvek ispituje Sputnjik V. Globalno, 57 zemalja je odobrilo njegovu upotrebu, što postavlja pitanje oko njegove dostupnosti u EU. Trenutno u EU nema dovoljno doza drugih vakcina koje bi zadovoljile potražnju, pa je velika potreba za novim opcijama.
EU teško pronalazi jedinstveni stav prema Rusiji, budući da su odnosi prema ovoj zemlji istorijski i politički opterećeni. U slučaju Sputnjika V, sve je više poziva na oprezni pragmatizam. Ali ovo je krajnje politizovano pitanje. Tako je slovački premijer Igor Matović morao da podnese ostavku zbog tajnog sporazuma o kupovini doza Sputnjika V.
Članicama EU je dozvoljeno da sklapaju zasebne ugovore sa proizvođačima vakcina koji nisu potpisali sporazume sa EU. Austrija, Mađarska i Slovačka naručile su Sputnjik V, ali ga je za sada primenila samo Mađarska. Češka, Nemačka i Austrija pokušavaju da obezbede zalihe ove vakcine, ali insistiraju da će se ona koristiti tek nakon odobrenja Evropska agencija za lekove. Kao i kod drugih vakcina, isporuke verovatno neće biti momentalne.
Pandemija covida-19 je globalni izazov koji zahteva globalna rešenja. Sve zemlje koje su razvile i proizvode vakcine demonstriraju značajnu meku moć. Rasprave oko vakcinaškog nacionalizma i diplomatije često zasenjuju potrebu za međunarodnom saradnjom.
Kao i kod drugih vakcina, proizvodni kapaciteti za Sputnjik V niču širom sveta (nedavno u Južnoj Koreji). Zemlje ga proizvode za domaća tržišta, ali se oslanjaju i na uvoz iz Rusije. S obzirom da se proizvodnja drugih vakcina pokazala kao usko grlo, ovakvom praksom se stvaraju preko potrebni kapaciteti.
Kod nekoliko vakcina su zabeležene zdravstvene komplikacije, što utiče na politike i poverenje javnosti. Ovo će povećati potražnju za vakcinama koje za sada nisu izazvale veće zdravstvene probleme, poput Pfizera, kineskog Sinovaca i Sputnjika V. Delovanje na nove sojeve virusa, tekući troškovi i dostupnost biće presudni faktori, a širi spektar primenjenih vakcina može samo biti od koristi.
(TheConversation-ZTP, foto: Reuters)
