Zdravlje ili geopolitika: Zašto je EU pauzirala primenu vakcine AstraZeneca?

U Evropi je vakcinacija protiv covida-19 počela zabrinjavajuće sporo. U Evropskoj uniji je dato samo 11 doza na 100 građana, dok je ta brojka 32 u Americi, odnosno 38 u Britaniji. Evropljani su ljuti na svoje svoje vlade i Evropsku komisiju zbog loše procene prilikom naručivanja vakcina za EU. Da stvar bude gora, u nekoliko zemalja je krenuo novi talas infekcija.

Međutim, u poslednje vreme se pritužbama o brzini vakcinisanja pridružuju i bezbednosne brige. Francuska, Nemačka i Italija su 15. marta dospele na rastući spisak evropskih zemalja koje su odlučile da privremeno obustave upotrebu vakcine britansko-švedske kompanije AstraZeneca. Seriju suspenzija pokrenuli su podaci norveškog regulatornog tela koje je izvestilo o četiri slučaja zgrušavanja krvi kod odraslih osoba kojima je data vakcina. Slični izveštaji stigli su iz Danske, Italije i Austrije.

Zvaničnici su nastupili vrlo oprezno, opisujući suspenzije kao privremene mere. Ronan Glin, drugi čovek irskog zdravstva, rekao je da nema dokaza da je vakcina uzrokovala stvaranje ugrušaka. Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove (EMA) takođe su rekli da nemaju razloga da sumnjaju u bezbednost vakcine. Međutim, 16. marta nemačko ministarstvo zdravlja saopštilo je da suspenziju AstraZenece podupire nekoliko izveštaja o krvnim ugrušcima u mozgu.

Problem je u razdvajanju uzroka od korelacija, pogotovo što je reč o lekovima koji su dati milionima ljudi. Krvni ugrušci su uobičajena pojava u medicini. EMA računa da je bilo oko 30 „trombo-embolijskih slučajeva“ među 5 miliona ljudi koji su dobili vakcinu AstraZenece. To što su neki pacijenti sa krvnim ugrušcima takođe primili anti-covid vakcinu, samo po sebi nije ništa neobičnije od činjenice da su uzimali vitaminske dodatke ili paracetamol. Pitanje je da li je pojava ugrušaka češća nego što bi inače bila, a izgleda da nije. „Broj slučajeva kod vakcinisanih ljudi nije veći od broja zabeleženog u opštoj populaciji,” saopštila je EMA.

Podaci sa drugih lokacija takođe su ohrabrujući. U kliničkim ispitivanjima vakcine, 38% cepljenih je prijavilo bar jedan neželjeni efekat, uglavnom bol na mestu injekcije, glavobolju ili prolaznu groznicu. Slične simptome je imalo i 28% onih koji su dobili placebo dozu. Manje od 1% iz obe grupe je prijavilo ozbiljna oboljenja, pri čemu je među njima bilo više onih koji su dobili placebo nego pravu vakcinu.

Klinički podaci su potvrđeni realnim iskustvom iz drugih zemalja. Do 28. februara Britanija je ubrizgala 9,7 miliona doza AstraZenece i 11,5 miliona doza Pfizera. Britanska Regulatorna agencija za lekove i zdravstvenu zaštitu tvrdi da je primila tri do šest izveštaja o neželjenim posledicama na svakih 1.000 doza, od kojih su gotovo sve blage. 227 ljudi je umrlo nakon primanja doze Pfizera, odnosno 275 posle AstraZenece. Ovi podaci ne deluju alarmantno, jer smrtni ishodi verovatno nisu povezani sa vakcinama. U Britaniji svake godine umre oko pola miliona ljudi, a stari i bolesni su bili prvi u redu za vakcine.

Ali ovde je po sredi nešto više od imunologije. Jedan od faktora svakako je i vakcinalna politika. U januaru je AstraZeneca upozorila EU da neće moći da isporuči očekivanu količinu vakcina, što se nadovezalo na sporove oko Bregzita. Jedan članak u nemačkim novinama, pozivajući se na anonimni izvor, izneo je sumnje u efikasnost britanske vakcine kod osoba starijih od 65. Slične tvrdnje je kasnije ponovio francuski predsednik Makron, navodeći da je vakcina „kvaziefikasna kod starijih osoba”. (Makron je kasnije promenio stav, nakon što je Francuska pokušala da ubrza process vakcinacije).

Drugi problem je ono što evropski stručnjaci nazivaju „vakcinaškim oklevanjem“. Kontroverze oko AstraZenece verovatno su doprinele ovom fenomenu. Iskustva sa drugim vakcinama pokazuju da, jednom kada se poseju, sumnje se teško iskorenjuju. Poznate tvrdnje da vakcina protiv ospica, zauški i rubeola (MMR) uzrokuje autizam, zasnovane su na jednoj studiji koja je zaobišla rigorozni naučni metod.

Iako su takve teze opovrgnute, teorije zavere o MMR-u i dalje cvetaju. Mnoge bogate zemlje vakcinišu decu protiv humanog papiloma virusa (HPV), koji uzrokuje rak grlića materice. Posle sporadičnih izveštaja o neželjenim efektima iz 2013., Japan je obustavio program vakcinacije protiv HPV-a. Nijedan dokaz o bezbednosti HPV vakcine nije uspeo da preokrene odluku vlade.

Nakon užurbane nabavke vakcine AstraZenece u januaru, veći deo Evrope sada ima zalihe koje se ne koriste. Državni službenici zaduženi za zdravstvo uglavnom su zbunjeni. Ako građani već sumnjaju u bezbednost vakcine, pauza se može iskoristiti za dodatne provere i vraćanje poverenja. Ali takođe može pojačati postojeće sumnje, uzrokujući da sve više ljudi odustane od vakcinacije, što će produžiti pandemiju na neodređeno vreme.

(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.