Zašto rudarenje bitkoina troši više struje od većine zemalja na svetu?

Tržište bitkoina sada premašuje 1 bilion dolara, a cena mu je porasla deset puta za godinu dana. Međutim, sada su u fokusu ogromne količine energije potrebne za održavanje kripto valute.

Ukupna potrošnja energije u rudarenju bitkoina mogla bi ove godine dostići 128 TWh (teravat-sati), prema bitkoin indeksu potrošnje električne energije (CBECI), koji su izračunali istraživači sa Univerziteta Kembridž. To je 0,6 odsto ukupne svetske proizvodnje električne energije ili više od celokupne potrošnje jedne Norveške.

„Ovi brojevi deluju ogromno u poređenju sa zemljama srednje veličine ili novim tehnologijama poput električnih vozila (80 TWh u 2019. godini), ali su mali u poređenju sa ostalim oblicima potrošnje poput klima uređaja i ventilatora,” kaže analitičar Međunarodne energetske agencije Džordž Kamija. Čitav Gugl je potrošio 12,2 TWh u 2019. godini, dok svi data centri na svetu, izuzev onih koji kopaju bitkoine, zajedno troše oko 200 TWh godišnje.

Ekonomista Aleks de Vris, koji je 2016. kreirao jedan od prvih indeksa za tu oblast, još je veći pesimista. On smatra da će nedavni rast cene bitkoina intenzivirati njegovu upotrebu, dok će potrošnja energije premašiti sve druge data centre zajedno. Očekivanje velikih profitnih stopa podstaklo je porast gigantskih data centara koji se isključivo bave bitkoinom.

Bitkoine zarađuju umreženi pojedinci zvani „rudari“, koji rešavaju namerno komplikovane jednačine koristeći sirovu snagu procesora. Sistem je postavljen tako da održi integritet mreže i obezbedi stabilno snabdevanje valutom, bilo otežavanjem proračuna kada mnogo ljudi rudari, ili olakšavanjem kada je malo rudara u poslu. Otprilike na svakih 10 minuta, mreža dodeljuje bitkoin onima koji su uspešno rešili slagalicu. Na ovaj način se kreira svetski najpoznatija kripto valuta, koju je 2008. stvorila anonimna osoba ili grupa koja je želela decentralizovanu digitalnu valutu.

„Ako imate nove mašine koje su efikasnije, koristićete više tavkih mašina kako biste zahvatili veći deo tržišta,” kaže Mišel Rauhs, koji je zajedno sa svojim timom stvorio CBECI. Sa cenom bitkoina koja sada iznosi više od 55.000 dolara, rudari rade punim kapacitetom. Bitkoin je prošle subote postigao vrhunac od 61.742 dolara, zahvaljujući grozničavoj potražnji investitora.

Zagovornici bitkoina kažu da razvoj obnovljive energije u sektoru elektrana znači da valuta ima umeren uticaj na životnu sredinu. Ali istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku procenili su 2019. godine, pre nedavnog skoka cena, da je na svaki dolar vrednosti stvorene bitkoinom došlo 49 centi štete po zdravlje i životnu sredinu u SAD-u.

Povrh toga, kritičari kriptovaluta ističu snažnu geografsku koncentraciju njihove upotrebe u zemljama poput Irana. Usled međunarodnih sankcija koje ovoj zemlji onemogućavaju izvoz nafte, i zahvaljujući jeftinoj i obilnoj električnoj energiji, kritpo rudari su se namnožili u Iranu kako bi izbegli kontrolu Vašingtona.

„Oko 5 do 10 odsto rudarenja se može povezati sa Iranom,“ izračunao je Mišel Rauhs. Ali većina aktivnosti je ipak u Kini, gde rudari koriste jake izvore hidroelektrične energije na jugu zemlje, dodaje naučnik. Međutim, tokom sušne sezone oni migriraju na sever, gde se električna energija proizvodi iz lignita, vrste uglja koja posebno zagađuje okolinu.

Kritičari su postali glasniji sa porastom popularnosti bitkoina. Zato druga najpopularnija kripto valuta, eterijum, razmatra prelazak na manje energetski intenzivan sistem kako bi se izbegla preterana potrošnja energije. Ali bitkoin bi imao velike poteškoće zbog usvajanja metoda koje bi umanjile decentralizovanost i bezbednost valute.

Proof-of-work algoritam „toliko je duboko usađen u vrednost i kulturu kripto rudarenja, da bi njegovo napuštanje predstavljalo svetogrđe,“ smarta Rauhs. On ističe da kripto zajednica nije usvojila nijednu veliku reformu kriptovalute, uprkos brojnim pokušajima.

(AFP-ZTP, foto: Kotaro Fukuoka)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.