Svi želimo da se pandemija što pre okonča, ali to se neće desiti još mnogo godina ako najbogatije države ne podele svoje vakcine sa ostatkom sveta, tvrde zdravstveni stručnjaci. Do sredine februara 2021. ubrizgano je 191 milion vakcina, od čega su tri četvrtine u samo 10 zemalja, tvrde izvori UN-a. Nasuprot tome, otprilike 130 država, koje zajedno imaju 2,5 milijarde stanovnika, nisu dobile niti jednu vakcinu.
Stručnjak za javno zdravlje Gavin Jamej je poslednji u nizu zabrinutih glasova koji pozivaju bogate nacije da prestanu da „gomilaju“ vakcine protiv covida-19. U nedavnom članku za časopis Nature, ovaj profesor sa Univerziteta Djuk koristi teoriju igara kako bi objasnio zašto je „vakcinaški nacionalizam“ sebičan i poražavajući. Ako najbogatiji na svetu nastave da gomilaju vakcine, tvrdi on, globalna pandemija bi mogla da potraje još sedam godina.
„U globalnom zdravstvu postoji dogma da bilo koja lokalna zaraza može da postane globalna, i zato je u našem zajedničkom interesu da kao međunarodna zajednica počnemo da delimo doze i tako osiguramo globalno snabdevanje vakcinama,“ rekao je Jamej u saopštenju za medije. Nekoliko dana nakon ovog apela, otkriveno je da Italija blokira isporuke vakcine AstraZeneca Australiji zbog stalnih nestašica vakcina u Evropskoj uniji.
Postoje načini da garantujemo jednak pristup vakcinama protiv covida-19 širom sveta, a da se pritom nastave investicije u proizvodnju. Sporazumi između proizvođača i bogatih država mogli bi istovremeno da pomognu u širenju globalnog snabdevanja i proizvodnje drugde u svetu. „Kao nacije, mi smo poput brodova na okeanu,“ objašnjava Jamej, „i zajedno ćemo se dizati i padati“.
Jamej ukazuje na novi program globalnog pristipa anti-covid vakcinama (COVAX) kao dobar primer kako da svi preživimo u ova izazovna vremena. Program, koji je zajedno vode Alijansa za vakcine, Koalicija za inovacije i spremnost za epidemiju i Svetska zdravstvena organizacija, predlaže da bogatije države kupuju vakcine na način koji osigurava snabdevanje i razvoj u siromašnijim regionima.
Do sada se oko 190 država pridružilo COVAX-u, a opet je preko trideset bogatih država svoje vakcine kupilo direktno od dobavljača, a ne preko pula „kupaca“. Praktično, to znači da je 16 odsto svetske populacije kupilo više od polovine svih raspoloživih doza. Na primer, sporazum između američkog Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga (HHS) i kompanije Pfizer/BioNtech ide u prilog SAD-u i toj kompaniji, i nikom drugom.
Pristup „ja prvi“ predstavlja glavnu pretnju za dostizanje imuniteta krda na globalnom nivou, tvrde stručnjaci. Ne samo da ljude osuđuje na smrt i bolest pukom činjenicom mesta rođenja, već daje priliku virusu da mutira tako da aktuelne vakcine verovatno neće moći da deluju.
„Ne možete da zaustavite bogatije zemlje da sklapaju takve dilove, ali COVAX može uticati tako da više tih sporazuma bude korisno za ostatak sveta… umesto da gledamo „grabljenja vakcina“ koje uskraćuje doze svima ostalima (poput HHS sporazuma),“ tvrde Jamej i njegove kolege u nedavnom članku za BMJ Global Health.
Oba članka su usledila nakon izjave generalnog direktora SZO-a Tedrosa Gebrejesusa, koji je u januaru upozorio da je svet „na ivici katastrofalnog moralnog faula“, jer su samo bogati ljudi zaštićeni od covida-19, i to kratkoročno. Takođe, filozofkinja Nikol Hasun tvrdi da „vakcinaški nacionalizam nije ni etički opravdan, niti je u dugoročnom interesu bogatih zemalja“.
Dakle, šta je najbolja opcija? U svom novom članku, Jamej tvrdi da bogatije nacije moraju što pre da podele svoje vakcine sa drugima. Na svakih devet primljenih doza, on predlaže doniranje jedne COVAX-u. Ovo teško da je „pravedno“, priznaje stručnjak, ali je „u granicama mogućeg“ i moglo bi da suzbije nove sojeve virusa i lokalne zaraze.
Takav pristup bi svetu takođe uštedeo mnogo novca. Jedna nedavna studija je pokazala da ako siromašne nacije ne budu vakcinisane u narednim godinama, globalna ekonomija bi mogla da izgubi 9 triliona dolara zbog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Bogate nacije bi snosile polovinu tih troškova.
(ScienceAlert-ZTP, foto: AFP)
