Mere policijskog časa širom sveta imaće zanemarljiv uticaj na porast temperature i druge klimatske promene, ustanovili su istraživači.
Zatvaranje građana tokom pandemije koronavirusa značajno je smanjilo razmere saobraćaja i industrijske proizvodnje, samim tim i emitovanje štetnih gasova. Ali, ovaj trend je kratkog daha jer analize pokazuju da će, čak i ako neke mere potraju do kraja 2021., globalne temperature biti samo 0,01°C niže od očekivanih do 2030. godine.
Ukoliko razvijene zemlje izaberu zelenu energiju kao put izlaska iz pandemije, to bi moglo prepoloviti očekivani porast temperatura do 2050. godine, kaže Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu, V. Britanija.
To bi svetu dalo dobre šanse da porast temperature drži ispod 1,5°C, što je cilj postavljen Pariskim klimatskim sporazumom radi sprečavanja najopasnijih posledica globalnog zagrevanja.
Forster i njegov tim su uzeli podatke o kretanju od Googla i Applea kako bi izračunali promene u emisiji deset različitih gasova staklene bašte, između februara i juna, u 123 zemlje. Tim je takođe modelirao opcije za vreme nakon pandemije, od povratka fosilnim gorivima do podsticaja zelenoj ekonomiji.
Emisija ugljen-dioksida, azot-oksida i drugih zagađivača smanjila se za 10 do 30 odsto, navodi se u analizi. Ali budući da je smanjenje bilo samo privremeno, uticaj na dugoročno zagrevanje atmosfere biće vrlo mali ukoliko većina zemalja ne preduzme drastičnije mere.
„Naša analiza pokazuje da je zatvaranje građana ostvarilo mali efekat na klimu“, kaže Harijet Forster, članica tima istraživača. „Ipak, data da nam je velika šansa da ekonomiju podstaknemo ulaganjem u zelene industrije, što može značajno uticati na našu klimu u bliskoj budućnosti.“
(NewScientist-ZTP, foto: Bloomberg/Getty)
