Kada su Pfizer i BioNTech predstavili svoju vakcinu za covid-19, političari iz cele Evrope požurili su da ugrabe deo zasluga. Nemački zvaničnici su podsetili javnost da su BioNTech osnovala dvojica Nemaca turskog porekla. Belgijski političari su odmah naglasili da se vakcina proizvodi u njihovoj zemlji. EU birokrate se pohvalile udruživanje 27 zemalja članica radi nabavke dovoljne količine vakcine. Britanija se zadovoljila tek sa hvalisanjem da su njene institucije najbrže odobrile lek.
Pa ipak, kod iznenađujuće velikog broj Evropljana umesto ponosa je dominirao jedan drugi osećaj: paranoja. Uprkos rigoroznim testovima koji su pokazali da je vakcina bezbedna, mnogi i dalje sumnjaju u to. Svaki treći Francuz smatra da vakcine inače nisu bezbedne, što je najviša stopa nepoverenja igde zabeležena. Prema anketi Ipsos mori, čak 46% kaže da bi odbilo vakcinu protiv covida-19. Francuska nije izuzetak. U Italiji, trećoj najvećoj ekonomiji EU, Pokret pet zvezda osvojio je vlast delimično i zbog širenja straha od vakcina. Ovaj trend nije rezervisan samo za zapadnu Evropu. Više od 40% građana Poljske i Mađarske kaže da bi odbilo vakcinu za covid-19 ako im bude ponuđena. Kako je Evropa postala takvo uporište lakovernosti?
Sumnjičavost prema vakcinama stara je koliko i sama vakcinacija. U francuskom stripu iz 18. veka prikazana su dva zločesta lika kako špricem jure decu, vukući za sobom boginjavo zeleno čudovište. Volter je očajavao zbog oklevanja svojih sunarodnika da prihvate prvobitne vakcine u trenutku kada su one postale uobičajene u Engleskoj. U očima svojih komšija Francuza, Englezi su bili „budale i ludaci“, pisao je. Međutim, neredi u Engleskoj izbili su u 19. veku, kada je vlada proglasila vakcine obaveznim. Korisnici Fejsbuka koji danas šeruju teorije o Bilu Gejtsu i njegovim vakcinama sa čipovima za praćenje, zapravo su naslednici pamfletista iz 19. veka koji su tvrdili da će ljudima narasti rogovi ako prime vakcinu.
Ono što se promenilo je motivacija. U 18. i 19. veku prigovori su često bili religiozni, jer se svaka bolest smatrala Božjom voljom, ili se zaziralo od mešanja u prirodne pojave. Danas je cela stvar politizovana. Postoji očigledna veza između sumnje u vakcine i glasanja za populističke stranke. Oba društvena pokreta se baziraju na strahu. U slučaju antivaksera, taj strah se odnosi na zlonamerne globalne elite koje upravljaju farmaceutskom industrijom. I populisti i antivakseri su vrlo sposobni da delić istine pretvore u masovnu obmanu.
Imigracija je promenila Evropu, ali to ne znači da je prouzrokovala sve probleme kontinenta, kako populisti tvrde. Na sličan način, epidemija korišćenja opijata u SAD-u izaziva sumnje u motive farmaceutskih kompanija, ali to ne znači da planiraju da vam stave čip u mozak. Iza ovakvih reakcija stoje istovetni motivi: nepoverenje u stručnjake i institucije. Evropa je sve više paranoično društvo, okupirano vizijama neprijatelja, a vakcine se pridružuju imigrantima, muslimanima i drugim dežurnim strašilima.
Političari osećaju da su na klizavom terenu. U Britaniji je nova vakcina odobrena nakon saznanja da je 80% Britanaca spremno za imunizaciju, čak i pre nego što je kampanja javnog zdravstva prikazala nasmejane penzionere kao prve primaoce. Švajcarske institucije su imale oprezniji pristup, pokušavajući da ublaže sumnjičavost prema vakcini. Jens Špan, nemački ministar zdravlja, je izjavio: „Ništa nije važnije od poverenja u vakcinaciju.“
S druge strane, strasti antivaksera mogu lako da se rasplamsaju. Dok je bio u opoziciji, Pokret pet zvezdica, koji je deo italijanske vladajuće koalicije, redovno je podsticao strah od vakcina. Obavezna vakcinacija je „poklon za farmaceutsku industriju“, govorio je Bepe Grilo, bivši komičar i suosnivač stranke. U praksi, teorije zavere su se sudarile sa stvarnošću: epidemija ospica zahtevala je uvođenje strogih mera kojima se stranka nekada protivila. Da ironija bude veća, pristalice partije Pet zvezdica sada žele vakcinu protiv covida-19 više nego prosečan Italijan. Evropske zemlje nisu navikle na masovna stradanja. Strahote pandemije i mogućnost njenog suzbijanja mnoge će prizvati pameti.
U narednim mesecima, nedostatak ponude pre nego manjak tražnje predstavljaće veći problem za organizovanu vakcinaciju. Previše priče o odbijanju vakcine moglo bi da izazove upravo onakvu paniku kakvu države žele da izbegnu. Iracionalna uverenja se obično šire kada narod izgubi poverenje u svoje lidere. Dakle, najbolja vakcina protiv antivakcinaških stavova bila bi brza i efikasna vakcinacija protiv covida-19, uz minimum proceduralnih grešaka.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP)
