Bivši šef CIA: Izrael pomogao Americi da locira Bin Ladena u Pakistanu

Džon Brenan tvrdi da je jevrejska država dostavila određene informacije koje su dovele do operacije hapšenja, ali i sramote za Islamabad. Izraelski agenti su pomogli Sjedinjenim Državama u pronalaženju Osame Bin Ladena, lidera Al Kaide, odgovornog za terorističke napade 11. septembra 2001.

Bin Laden je ubijen 2011. u pakistanskom gradu Abotabadu, tokom zajedničke operacije američke vojske i CIA-e. Akcija je izazvala politički potres u Pakistanu, koji je poricao bilo kakva saznanja o prebivalištu tada najtraženijeg teroriste. Činjenica da je Bin Laden živeo u velikoj kući blizu pakistanske vojne akademije, naišla je na negativne reakcije domaće i svetske javnosti. Pakistan je i sam izgubio desetine hiljada ljudi u terorističkim napadima.

U opširnom intervjuu za izraelski Haaretz, bivši šef CIA-e kaže da je jevrejska država pružila određenu pomoć u lociranju Bin Ladena. Godine rada su uložene u pripremu te akcije „a među hiljadama obaveštajnih podataka nalaze se i oni koje su Izraelci pribavili na osnovu svojih obaveštajnih operacija“.

Pakistanska komisija, koja je formirana radi istraživanja incidenta, nazvala ga je „najvećim poniženjem“ još od rata sa Indijom 1971. godine, naglasivši neuspeh svog inače hvaljenog obaveštajnog aparata. Američke mornaričke Foke doletele su helikopterima iz susednog Avganistana u ranim jutarnjim satima 2. maja 2011. godine, i tokom sledećih 40 minuta ubili Bin Ladena i odneli njegovo telo. Dok su se podigli pakistanski vojni avioni, američki operativci su već prešli granicu.

Bin Laden je boravio u Pakistanu gotovo čitavu deceniju, krećući se između različitih gradova. Objekat u kojem je ubijen bio je neobične strukture, sa visokim zidovima, bodljikavom žicom te odsustvom posetilaca i automobila, međutim zvaničnici nisu videli razloga za uzbunu. Pakistan je uhapsio i zatvorio Šakila Afridija, lekara koji je pomogao CIA-i da prikupi uzorke krvi Bin Ladenovih rođaka pod izgovorom redovne vakcinacije. Niko iz vlade ili bezbednosne zajednice nije javno kažnjen zbog obaveštajnih propusta.

Skrovište Osame bin Ladena, Pakistan, 2011. (foto: AFP/Getty)

Povod za intervju sa Brenanom, koji je 2017. podneo ostavku u CIA ubrzo nakon pobede Donalda Trampa, su njegovi nedavno objavljeni memoari. Brenan je kritikovao američku odluku da ubije generala iranske Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija, u vazdušnom napadu koji je izvršen ranije ove godine, smatrajući da će ta akcija da potpali novu krizu na Bliskom istoku.

„Opasno je za jednu suverenu državu da ubije visokog zvaničnika druge suverene države. Kakav signal se time šalje drugim zemljama? Šta bi se desilo ako bi Kinezi ili Rusi odlučili da učine tako nešto? “ Intervju sa Brenanom urađen je nekoliko dana pre atentata na iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadea. Brenan ga je u tvitu nazvao „krajnje nepromišljenim. Rizikuje se brutalna odmazda i nova runda regionalnih sukoba“.

U intervjuu je govorio i o izraelskom premijeru Netanjahuu, nazivajući ga „vrlo tipičnim političarom“. „Ne verujem da su mu iskrenost ili držanje reči jače strane. Kao što rekoh, on je jak politički operativac koji će menjati svoje stavove i pozicije, i neće ispuniti svoje obaveze ako proceni da je to u njegovom najboljem političkom interesu.“ Iako je iranska pretnja Izraelu stvarna, Brenan smatra da ju je Netanjahu iskoristio u svoju političku korist.

(TRTWorld-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.