Društvene mreže u SAD-u suočavaju se sa mogućim ukidanjem pravne zaštite, što bi ih učinilo odgovornim za sadržaj koji se deli na njihovim sajtovima.
Gugl i Tviter su apelovali na institucije da ne ruše zakon, međutim izvršni direktor Fejsbuka Mark Cukerberg je napravio izuzetak tvrdeći da bi zakon trebalo izmeniti. Ovo nije prvi put da se Cukerberg kocka sa principima slobodne i otvorene mreže, ali zašto?
Član 230 Zakona o pristojnosti u komunikacijama iz 1996. godine smatra se kamenom temeljcem slobode govora na mreži. Ukidanje zakona radikalno bi narušilo šta i kako korisnici dele na internetu. Zakon je pod opsadom sa obe strane političkog spektra. I predsednik Tramp i kandidat Demokrata Bajden zalažu se za potpuno ukidanje zakona, iako iz vrlo različitih razloga.
Tokom saslušanja u Senatu 28. oktobra, izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi ustvrdio je da bi ukidanje člana 230 moglo „urušiti način na koji komuniciramo na internetu“ i ostaviti „samo mali broj gigantskih i dobro finansiranih“ tehnoloških firmi da se takmiče. Izvršni direktor Gugla Sundar Pičaj zahtevao je „da odbor bude vrlo pažljiv u vezi sa bilo kakvim promenama člana 230 i da bude vrlo svestan posledica tih promena po preduzeća i potrošače.
Ali Cukerberg je bio nametljiviji, aktivno pozivajući na reformu zakona. Nakon nabrajanja prednosti zakona, dodao je da „debata o članu 230 pokazuje da su ljudi svih političkih ubeđenja nezadovoljni statusom quo. Građani žele da kompanije odgovorno postupaju prema štetnim sadržajima, posebno prema ilegalnim aktivnostima na svojim platformama. Kada platforme uklanjaju sadržaj, to mora biti pošteno i transparentno.“ Cukerberg je rekao da podržava „ažuriranje“ člana 230, pod uslovom da se tome pristupi sa svešću o mogućim posledicama.
Ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje. Nije prvi put da kompanija odstupa od svojih konkurenata na temu zakona koji potencijalno ugrožavaju internet. Cukerberg je podržao prethodni amandmann člana 230 koji je usvojen 2018. godine; reč je o FOSTA/SESTA zakonu kojim se platforme kriminalizuju zbog „omogućavanja“ prostitucije. Uprkos apelima da će zakon oštetiti manje društvene mreže, nepravedno targetirati seksualne radnike i trgovinu seksom gurnuti u podzemlje, na manje vidljive platforme, Fejsbuk je značajno doprineo da se zakon usvoji.
Poslednjih godina, Cukerberg je sve više otvoren za državni nadzor. Pred senatskom komisijom je izjavio „da nam je potrebna aktivnija uloga vlada i regulatora, zbog čega sam u martu prošle godine pozvao na regulisanje štetnog sadržaja, privatnosti, izbora i prenosivosti podataka“.
„Fejsbuk već neko vreme govori da želi više moderacije i regulacije, u smislu da neko drugi napiše pravila“, kaže tehnološki analitičar Benedikt Evans za New Statesman.
Fejsbuk je već par godina pod velikim pritiskom zbog nedosledne prakse moderisanja sadržaja. Cukerberg je poznat po svom stavu da Fejsbuk ne sme biti arbitar istine, iako istovremeno deluje kao arbitar istine. Kompanija je ovog leta bila meta kampanje „Stop mržnji radi profita“ koja je ubedila oglašivače da mesec dana bojkotuju mrežu zbog navodnog tolerisanja govora mržnje.
U stvari, potez Fejsbuka se može tumačiti kao iskorišćavanje člana 230 radi povećanja vlastite baze korisnika, a zatim brzog spuštanja rampe za konkurente. Iako Instagram i dalje cveta, a Fejsbuk nastavlja da privlači korisnike širom sveta, mlađi ljudi sve više zaobilaze pomalo zastarelu platformu u korist zabavnijih konkurenata poput Snepčeta ili TikToka. Može biti da Cuckerberg vidi regulatorna ograničenja kao investiciju u budućnost Fejsbuka. Sa generalno oštrijom regulacijom sadržaja na mrežama, mnogi inovatori u poslu će unapred odustati.
Iako deluju opreznije, Gugl i Tviter takođe imaju dovoljno resursa da podnesu nove izmene člana 230. Ipak su druge, manje platforme te koje će snositi teret promene zakona. Glavni savetnik Reddita, Bendžamin Li, kaže da će „izmene člana 230 obezbediti dominaciju velikih igrača, istovremeno podrivajući sposobnost manjih kompanija poput Reddita da konkurišu sa svojim alternativnim modelima i inovacijama.“
(NewStatesman-ZTP, foto: Getty)
