Zašto karipske zemlje odjednom žele da napuste britansku monarhiju?

Zvaničnici najmanje šest karipskih zemalja u kojima je britanska kraljica Elizabeta II na čelu države, nameravaju da uklone monarha kao svog suverena. Ove zemlje slede primer Barbadosa, koji je uklonio kraljicu sa mesta šefa države postavši najnovija republika u regionu u novembru 2021. Ovakvi apeli su usledili nakon što su članovi britanske kraljevske porodice posetili Karibe, izazivajući proteste na svakoj tački turneje.

Princ Edvard i Sofi, grofica od Veseksa, završiće svoju šestodnevnu posetu Karibima u četvrtak nakon obilaska Antigve i Barbude, Sv Lucije i Sv. Vinsenta i Grenadina. Planirani boravak u Grenadi je odložen, navodi se u saopštenju Bakingemske palate. Princ Vilijem i Kejt, vojvotkinja od Kembridža, posetili su Belize, Jamajku i Bahame u martu. Demonstranti u Belizeu i na Jamajci zatražili su odštetu i formalno izvinjenje kraljevske porodice zbog njihove uloge u porobljavanju i zlostavljanju Afrikanaca. Novi zvaničnik je postavljen radi nadgledanja procesa razdvajanja na Jamajci, izvestio je Gardijan, a premijer Antigve i Barbude, Gaston Braun, rekao je Edvardu i Sofi da njegova zemlja namerava da „jednog dana“ postane republika.

Svih šest karipskih zemalja koje su Britanci kolonizovali – Belize, Bahami, Jamajka, Grenada, Antigva i Barbuda i Sv. Kits i Nevis – nagovestile su razvlašćivanje kraljice kao šefa države. Ali kada su ove nacije stekle nezavisnost od Britanije tokom druge polovine 20. veka, Elizabeta je zadržala svoj položaj suverena, i svaka zemlja je ostala članica Komonvelta, grupe od 54 bivše britanske kolonije. Postoji 14 zemalja van Ujedinjenog Kraljevstva u kojima je kraljica šef države: Antigva i Barbuda, Australija, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Solomonova ostrva, Sv. Kits i Nevis, Sv. Lucija, Sv. Vinsent i Grenadini i Tuvalu. U ovim zemljama kraljica imenuje predstavnika, kao što je generalni guverner, kojeg preporučuje izabrani lider poput premijera ili predsednika. Zemlje članice Komonvelta koje nemaju status kraljevstva Komonvelta nemaju kraljicu za svog monarha, već biraju šefa države iz svojih redova.

Sve bivše britanske kolonije koje su postale republike, uključujući Barbados, i dalje su članice Komonvelta. Komonvelt ne donosi zakone, već obezbeđuje trgovinske veze između zemalja i, u nekim slučajevima, platformu za rešavanje sporova. Iako većina zemalja članica ima istorijske veze sa Britanskim carstvom, poslednje dve zemlje koje su se pridružile, Mozambik i Ruanda, nikada nisu iskusile britansku kolonijalnu vlast. Zemlje koje žele da uklone kraljicu kao svog suverena žele upravo to: mogućnost da izaberu svog šefa države koji bi se bavio unutrašnjim i spoljnim poslovima. Ali ova inicijativa je mnogo više od formalnosti; bio bi to simboličan potez kojim bi se nekada kolonizovane zemlje odvojle od bivše imperije. „Težnja ka republikanizmu je zasnovana na uverenju da je vreme da bivše kolonije zaista žive svoju nezavisnost i zahtevaju samoopredeljenje, a ne da budu pod monarhijskim sistemom,“ kaže Veren Šepard, predsednica jamajkanske Nacionalne komisije za reparacije i predsedavajuća Komiteta UN-a za suzbijanje rasne diskriminacije.

Britanska kraljevska porodica nije preuzela odgovornost za svoje greške iz prošlosti, dodaje je Šepard. Predstavnici monarhije nisu pokazali volju da formalno priznaju robovlasničku istoriju svoje porodice. Iako je u govoru na Jamajci princ Vilijem izrazio „duboko žaljenje“, rekavši da ropstvo „nikada nije smelo da se desi“, kritičari su primetili da se uzdržao od izvinjenja, što su lokalni aktivisti zahtevali. Uspostavljanje republike omogućilo bi svakoj zemlji da bira vlastitog šefa države, kao što je Barbados učinio prošle godine. U nekoliko zemalja, kao što su Jamajka i Grenada, razvlašćivanje kraljice Elizabete najpre bi zahtevalo ustavnu promenu, što je dugotrajan proces koji bi odložio zvaničnu uspostavu republike za dve do tri godine. Na primer, vlade Jamajke i Grenade bi morale da raspišu referendum, a za promenu bi bila potrebna dvotrećinska većina glasova, za razliku od Barbadosa gde je dvotrećinska većina u parlamentu bila dovoljna da nacija izabere svog prvog predsednika.

Nekoliko karipskih zemalja nagovestilo je želju da postanu republike u susretima njihovih lidera sa članovima britanske monarhije tokom PR kampanje za „popravljanje imidža“ na tzv. globalnom jugu, kaže Arli Gil, ambasador Grenade pri Karipskoj zajednici (Karikom). Tokom turneja u martu i aprilu, posvećenih 70-godišnjici Elizabetine vladavine, članovi kraljevske porodice su se suočili sa apelima za formalno priznanje robovlasništva i reparacije za štetu nanetu Afrikancima i njihovim precima. To pitanje je zamrlo u poslednjih nekoliko godina, primećuje Don Rohas, direktor komunikacija i međunarodnih odnosa Instituta crnačkog sveta 21. veka, ali nedavni novinski napisi otkrivaju kako je kraljevska porodica imala direktnu korist od ropstva, vrativši ovu temu na politički dnevni red, dodaje Rohas.

Karipska inicijativa za odvajanje od britanske monarhije pokrenuta je tokom „buđenja crnačke svesti“ širom sveta, posebno na Karibima, što je u velikoj meri zasluga američkog pokreta Black Lives Matter, ističe Gil. „To se, u mnogim aspektima, prelilo na pitanja referenduma i tako dalje.” I dok su pitanja uspostave republike i naplate reparacija odvojena, globalne demonstracije su bile inspiracija i ohrabrenje pokretu za reparacije u karipskom regionu, naglašava Rohas. „U skoro svim zemljama Karikoma imate snažne republikanske pokrete.”

Na Jamajci je formiran komitet koji će nadgledati proces ustavne promene. „Ustav propisuje proceduru za donošenje amandmana i mi ne možemo da je zaobiđemo,“ rekla je novinarima u aprilu Marlen Malahu Forte, ministarka za pravna i ustavna pitanja Jamajke. Ali je potvrdila da je Jamajka posvećena procesu depozicije monarhije. U Belizeu, budžetom su predviđena sredstva za ustavnu komisiju koja će se baviti procesom smene kraljice. Političari u Grenadi takođe su zatražili referendum na kojem bi se glasalo o uspostavljanju republike. „Uobičajeno je da članovi Karikoma prate jedni druge,“ kaže grenadska novinarka Linda Strejker. „Ne bih se nimalo iznenadila ako do 2024. postanemo republika slična Barbadosu.”

Ipak, neke zemlje nisu izrazile želju da svrgnu Elizabetu. Sv. Vinsent i Grenadini nisu među šest karipskih nacija koje su u poslednja dva meseca nagovestile uspostavljanje republike. Vlada je 2009. pozvala na referendumsko glasanje za smenu kraljice, što nije prošlo, a premijer je rekao da neće raspisivati drugi referendum. U Antigvi i Barbudi, premijer Braun je rekao da, iako njegova zemlja namerava da postane republika, to „trenutno nije u planu“, preneo je BBC. Ali uglavnom su zemlje izrazile jedinstvo u svojoj nameri da svrgnu kraljicu. „Trenutno postoji veliki republikanski zamah na Karibima. Dakle, sada je na našim liderima da iskuju gvožđe dok je vruće,“ poručuje Gil.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.