Bili smo na pragu novog tehnološkog procvata pre pandemije Covida-19. Prema izveštajima za 2019. godinu, očekivalo se da će 1,5 milijardi ljudi biti povezano na 5G mreže do 2024. godine, dok će Internet stvari (IoT) ubrzo biti primenjen u svim industrijama.
Covid-19 i mere karantina koje su usledile nesumnjivo su ubrzali ovu promenu, izazivajući nagle i snažne šokove u poslovanju globalnih industrija. U čitavom svetu se od poslodavaca zahtevalo da se prilagode potpuno novim okolnostima, pošto su vlade propisale zaposlenima da rade od kuće.
Mnoge delatnosti su nužno postale digitalne i u tom procesu stvorile su nove potrebe za IT infrastrukturom. Sada smo svedoci posledica ovih promena po komunikacione mreže, skladištenje i upravljanje podacima, s obzirom da su kompanije širom sveta izašle iz karantina.
Šta je industrija 4.0?
Industrija 4.0 je krovni termin za primenu Interneta stvari i sa njim povezanih tehnologija, koje uključuju digitalne komunikacije i povezivanje fizičke proizvodnje sa pametnim mašinama i masivnim podacima. Pandemija je usmerila pažnju na industriju 4.0, jer su se tehnologije poput 3D štampe pokazale ključnim u zadovoljavanju potražnje za zdravstvenom i sigurnosnom opremom.
Posle Covida, procenjuje se da će globalno tržište 3D štampe porasti sa 11,4 milijarde dolara u 2020., odnosno na 30,2 milijarde do 2025. godine.
Primećeno je veliko interesovanje za primenu Interneta stvari u proizvodnji, što je rezultat povećane potražnje za digitalizacijom proizvodnih linija. Izveštaj kompanije McKinsey iz aprila 2020. pokazuje da su početkom pandemije kompanije brzo usvojile nove tehnologije poput centralizovanog skladištenja podataka, digitalnih mapa aktivnosti, kao i posebnih senzora za dijagnostikovanje problema u proizvodnim procesima.
Pored toga, širom sveta su korišćene mobilne aplikacije za praćenje ljudi sa simptomima virusa, što je omogućilo masivan prenos i prikupljanja podataka. U svetlu ovih promena, prednosti 5G-a sada su još poželjnije jer su potrebe za bržim vezama i većim protokom postale sve značajnije. S obzirom da 5G podržava 250 puta veći broj uređaja po kilometru, možemo očekivati da će obim generisanih podataka drastično porasti u narednim godinama.
Izveštaji iz maja pokazaju da će količina pohranjenih podataka dostići 59 zetabajta samo u 2020. godini, dok će u sledeće tri godine stvaranje i potrošnja podataka premašiti prethodnih 30 godina u zbiru. Kako se 5G globalno širi, ovaj ogromni priliv podataka naterao je mnoge kompanije da preispitaju svoju IT infrastrukturu i način upravljanja podacima.
Priprema za industriju 4.0 nakon pandemije
Uspon industrije 4.0 stavlja akcenat na podatake kao najvredniji resurs kompanije. Većina firmi shvata da je optimalan način upravljanja podacima njihovo premeštanje u oblak. Da bi se nosili sa eksplozijom podataka koju najavljuje Industrija 4.0, mnoga preduzeća razmatraju korišćenje više oblaka, bilo da ih servisiraju privatni ili javni provajderi.
Podaci moraju da se bekapuju i nema smisla držati rezervne kopije u istom oblaku sa primarnim podacima. Zato kompanije sve češće drže primarne podatke u jednom oblaku, a sekundarnu kopiju u drugom. Takođe, hibridni oblak bi omogućio da pokrenete svoju platformu na lokalnom privatnom oblaku, koji se zatim može povezati sa drugim uslugama aktivnim na javnom oblaku.
Iako je Covid-19 generalno imao poražavajuće efekte, pomaci koje je inicirao u sferi digitalne transformacije ne mogu se zanemariti, jer će tehnološki razvoj i dalje imati važnu ulogu u suzbijanju pandemije. Budući razvoj smart tehnologija zavisiće od lakoće pristupa ogromnim količinama podataka i njihove efikasne analize.
(Verdict-ZTP)
