Istraživanje: Grafikon pristrasnosti američkih medija

Agencija Ad Fontes Media želi da edukuje čitaoce o tome gde mogu pronaći pouzdane vesti i izbeći neprijatnosti dnevnopolitičkih prepucavanja.

Njujork Tajms je bio propala firma pre nego što je svoj poslovni model fokusirao na blaćenje Trampa. Foks Njuz je morao da napusti moto „Fer i balansirano“ jer je to bilo lažno oglašavanje. CNN bi trebalo da se preimenuje u „Mreža neznanja“. Fanovi InfoWars-a su ljudi sa dijagnozama.

Ako provodite vreme na društvenim mrežama ili gledate TV u društvu porodice, sigurno ste čuli nekoga kako pljuje po medijima sa kojima se ne slaže. Njihova glavna zamerka je da su ti mediji pristrasni i nepravedni, u poređenju sa njihovim favoritima koji su zasnovani na “činjenicama”.

Iako su takvi stavovi vrlo iritantni, oni su postali široko rasprostranjen društveni fenomen. Nama kao društvu jeste potrebna saglasnost oko istine kako bismo donosili razumne odluke, a mediji su glavni izvori činjenica potrebnih za dostizanje te saglasnosti.

Kada mediji počnu da favorizuju mišljenja i društvene podele umesto novinarskog integriteta, čitav medijski prostor postane politički zaoštren i zamagljen sumnjama, što podstiče čitaoce da neprijatne istine zamene alternativnim sadržajima. Takvo stanje je štetno i u srećnim vremenima, ali u teškim vremenima, poput pandemije koronavirusa, širenje nepouzdanih informacija može imati fatalne posledice.

Kako da se složimo oko toga koji izvori informacija pružaju činjenice, a koji se ponašaju kao filteri pristrasnih stavova i pravedničkog gneva? Odgovor Ad Fontes Media je: istraživanje, analiza i jedan interaktivni grafikon.

Reč je o projektu advokatice Vanese Otero koja je analizirala pristrasnost i pouzdanost medija, a zatim mapirala svoje rezultate. Svaka ocena je data na osnovu proučavanja stotina članaka i rada analitičara iz svih delova političkog spektra.

Grafikon prikazuje kaskadu logotipa medijskih kompanija koji formiraju veliki trougao. Na vrhu se nalaze mediji čije su vesti uravnotežene i visoko pouzdane. Spuštanjem niz levu i desnu stranu trougla, upadamo dublje u zonu blaćenja i navijačkih tekstova.

Y osa grafikona meri pouzdanost na skali od 0–64. Prema Ad Fontes sajtu, ocena pouzdanosti od 24 ili više smatra se prihvatljivom, dok ocena 32 ili više predstavlja odličnu pouzdanost. X osa grafikona prikazuje vrednosti od -42 do 42. Što je medijska kuća konzervativnija, rezulat se kreće desno od nule, dostižući maksimalnih 42. Što je novinska organizacija progresivnija, to je rezultat dalje levo od nule, sa maksimalnih -42 poena.

Grafikon pokazuje da su najviše uravnoteženi mediji Associated Press i Reuters. AP je zaradio ocenu pouzdanosti od 51,98 i pristrasnosti -1,06; pouzdanost Reuters-a je na 51,64, a pristrasnost -0,95. Najmanje pouzdani izvori su National Enquirer i World Truth.TV, sa ocenom pouzdanosti 9,65, odnosno 7,41.

Najviše pristrasni konzervativni mediji su Gateway Pundit i InfoWars, koji su postigli 28,55, odnosno 31,05 poena. Suprotno tome, najpristrasniji progresivni izvori su Palmer Report i Wonkette, sa ocenama -29,37 i -31,15.

Evo kratkog pregleda nekolicine najvažnijih medija. Ocene pristrasnosti su levo, a pouzdanost desno:

  • The New York Times (-4.01, 47.5)
  • The Wall Street Journal (1.89, 48.33)
  • The Washington Post (-4.18, 43.73)
  • CNN (-5.69, 42.22)
  • Fox News Channel (24.56, 23.16)
  • Vox (-8.75, 41.97)
  • NPR (-2.73, 49.9)
  • Mother Jones (-13.92, 37.31)
  • The Daily Wire (16.35, 24.39)

Ipak, ovo je samo jedna alatka koja posmatra određeni spektar američkih medija. Kolumnista Njujork Tajmsa Dejvid Leonhart navodi šest oblika medijske pristrasnosti. Pored desne i leve političke naklonjenosti, on ističe i centrizam, imućnost, novost i socijalnu pristrasnost (seksizam, rasizam, ejdžizam, itd).

Da bi otkrila pristrasnost i iskrivljenost informacija, grupa za praćenje medija FAIR (Fairness and Accuracy in Reporting) preporučuje postavljanje sledećih pitanja o sadržaju vesti i njihovim izvorima:

  • Ko su izvori?
  • Postoji li manjak diverziteta?
  • Iz čijeg ugla su vesti prenete?
  • Ima li duplih standarda?
  • Da li stereotipi utiču na izveštavanje?
  • Koje pretpostavke nisu preispitane?
  • Da li je jezik zapaljiv?
  • Nedostaje li kontekst?
  • Da li se naslovi i sadržaji poklapaju?

Ne možemo sebi da dozvolimo pasivno prihvatanje vesti. Kao i Otero, trebalo bi da razvijemo metodologije za analizu pouzdanosti izvora i sumnji na pristrasnost, posebno kod onih medija koji nam lično prijaju.

(BigThink-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.