Zašto je Nemačka toliko izbušena ruskim špijunskim operacijama?

Još jedan osumnjičeni ruski špijun uhapšen je u Nemačkoj, što je treći takav slučaj poslednjih meseci. Osumnjičeni, kojeg su nemački mediji iz pravnih razloga označili samo kao Tomasa H., službenik je odeljenja nemačke armije, Bundesvera, odgovornog za nabavku vojne tehnologije.

On se navodno obratio ruskoj ambasadi u Berlinu i njenom konzulatu u Bonu u maju i ponudio da oda tajne vezane za njegov posao. Hapšenje je usledilo nakon sličnih slučajeva krajem prošle godine kada je agent nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) uhapšen i optužen za odavanje tajni Rusima, dok je oficir rezervnog sastava Bundesvera dobio uslovnu kaznu jer je godinama dostavljao informacije Moskvi.

Poslednje hapšenje je usledilo baš nakon što su dvojica bivših šefova BND-a, Avgust Haning i Gerhard Šindler, tokom vikenda pisali za list Bild žaleći se da je agencija ‘hroma i bezuba’ zbog birokratskog nadzora i uplitanja. Bivši špijunski šefovi su otkrili da je najmanje sedam političkih i pravosudnih odbora moralo da nadgleda i odobrava njihov rad, primoravajući ih da se više oslanjaju na informacije stranih obaveštajnih agencija, nego na sopstveni rad. Čini se da je time potvrđeno da je prošlogodišnje hapšenje špijuna omogućeno dojavom savezničke agencije, a ne naporima nemačke kontrašpijunaže.

Kao što znamo iz iskustava Hladnog rata i romana Džona Le Karea, Nemačka je dugo bila na prvoj liniji špijunskih ratova i naročito izložena špijuniranju sa Istoka. Tokom 1970-ih je Ginter Gijom, pomoćnik kancelara Vilija Branta, ugrozio mandat svog šefa kada je razotkriven kao dugogodišnji komunistički špijun. Rusi i Istočni Nemci su obučili zgodne agente da uspostave kontakt sa usamljenim sekretaricama koje su radile za vladu u Bonu i odvedu ih u svet špijunaže. Nije teško razumeti zašto je Nemačka toliko podložna prodoru ruskih špijuna: to je još jedno nasleđe njene mračne prošlosti. Iskustvo nacističke diktature je stvorilo toliku odbojnost prema svim aspekatima policijske države, da je sumnja u domaće špijunske agencije postala uobičajena stvar.

Zemlja koja je proizvela Gestapo i SS oduvek je imala zdravo nepoverenje prema špijunima, pa otuda i preterana regulativa koja danas sputava nemačke agente. Dodajmo tome i ambivalentan odnos Nemačke prema Rusiji, uključujući nemačku krivicu koju bacaju dugačke senke Drugog svetskog rata i potonja podela zemlje do 1989. Kombinacija ovih faktora čini Nemačku slabom karikom u odbrani zapadnog sveta od ruskog prodora i špijunaže koja je pratila invaziju na Ukrajinu.

(TheSpectator-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *