Potemkin na Nilu: Kako je Sisi upropastio Egipat

Tokom leta 2013, Egipat je zahvatilo raspoloženje koje bi se moglo opisati kao „Sisi-manija“. Tematske pesme, sendviči, muzički spotovi, pa čak i pidžame odavali su počast Abdelu Fatahu al-Sisiju, vojnom oficiru koji je prethodno zbacio predsednika Mohameda Morsija. Spolja gledano, bio je to bizaran spektakl koji je odražavao radost miliona Egipćana nakon nemilosrdne i brutalne intervencije vojske protiv aparatčika Muslimanskog bratstva koji je postao predsednik tek godinu dana ranije, u junu 2012. Čak su i tzv. revolucionari i dugogodišnji kritičari egipatskog autoritarnog političkog sistema bili oduševljeni vojskovođom koji im je obećao novi početak 18 meseci nakon ustanka protiv dugogodišnjeg lidera Hosnija Mubaraka (januar 2011).

Pošto je Morsi zatvoren, a članovi Muslimanskog bratstva ubijeni, uhapšeni ili u bekstvu, Sisi je obećao Egipćanima bolje dane, mada je upozorio svoje sugrađane da budu strpljivi. To je bilo mudro. Kompleksni ekonomski, društveni i politički problemi Egipta samo su se produbili dok se zemlja teturala iz jedne u drugu krizu tokom teške i kratkotrajne demokratske tranzicije. Ipak, deceniju kasnije, Sisi nije nagradio Egipćane za njihovo strpljenje. Upravo suprotno: čovek koji je trebalo da spase Egipat sada svedoči njegovoj propasti. Sisi je Egipćanima obećao prosperitet, ali država je potpuno švorc. Statistika je zapanjujuća. Inflacija je skoro 37 odsto, a jedan američki dolar vredi 30 egipatskih funti. (Bilo je oko 7 funti za dolar kada je Sisi došao na vlast.) Spoljni dug zemlje je skoro 163 milijarde dolara, a predviđa se da će ukupni dug dostići 93 odsto BDP-a u 2023. Zvaničnici su primorani da šibicare sa egipatskim finansijama u pokušaju da sakriju duboku ekonomsku neizvesnost.

Sisi tvrdi da su ekonomske nevolje posledica stvari van njegove kontrole, posebno pandemije kovida-19 i ruske invazije na Ukrajinu. Te krize su nesumnjivo generisale značajne ekonomske izazove sa kojima većina zemalja, uključujući i Sjedinjene Države, teško izlazi na kraj. Ipak, Sisijeva opravdanja su očigledno retorička strategija koja bi trebalo da umanji njegovu vlastitu krivicu za dalje siromašenje Egipta. Predsednik se upustio u obilno zaduživanje i trošenje na megaprojekte za koje ima malo ekonomskog opravdanja. Najveći i najbizarniji od njih je Nova administrativna prestonica, koja je u prvoj fazi izgradnje koštala preko 45 milijardi dolara. Kada su se UA Emirati i Kina povukli iz projekta, Egipćani su bili primorani da izmire račun dodajući ogromne dugove u bilans stanja zemlje. Pored izgradnje novog glavnog grada usred pustinje, Sisi upravlja nizom drugih velikih projekata. Među njima se ističe nova „letnja prestonica“ na severnoj obali, nuklearna elektrana (u zemlji sa viškom struje), održivi grad u delti Nila i oživljavanje propalog megaprojekta iz Mubarakove ere pod nazivom Toška. Sve ovo dolazi nakon otvaranja obilaznice Sueckog kanala, nazvane „Novi Suecki kanal“ (2015).

Gotovo svi ovi projekti su sumnjive ekonomske vrednosti, ali svakako jesu (ili su bili) politički važni. Trebalo je da budu jasna predstava ponovnog rođenja Egipta pod čvrstom rukom njegovog vojnog oficira i novog predsednika te njegovih kolega iz Ministarstva odbrane. Poruka je možda bila da Egipat i dalje može da gradi velike stvari, ali su ovi megaprojekti postali neizdrživ ekonomski teret za zemlju. Zvaničnici ističu da su mnogi Egipćani bili angažovani na izgradnji ovih projekata. Pošteno – ali po koju cenu? Vlade su odgovorne za izgradnju infrastrukture, ali dugoročne koristi moraju biti veće od kratkoročnih troškova. Novi mostovi, putevi, petlje, metro i nadogradnja aerodroma su itekako isplativi zbog veće i efikasnije ekonomske aktivnosti. Obilaznica Sueckog kanala možda ima smisla, ali letnja prestonica i Nova administrativna prestonica su ogromne investicije za koje Egipat prosto nema novca. Teško je razumeti kako je za samo deset godina Sisi, čiji su sponzori iz Saudijske Arabije i Emirata pokrenuli egipatsku ekonomiju direktnim gotovinskim transferima, koji je obezbedio zajmove Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pod povoljnim uslovima i koji je uživao značajnu podršku zapadnih vlada, uspeo da siromašnu zemlju učini još siromašnijom.

Izgradnja Nove administrativne prestonice 45km istočno od Kaira, avgust 2021 (foto: AFP)

U najnovijem sporazumu sa MMF-om, egipatska vlada je pristala da rasproda državnu imovinu, uključujući i onu koju poseduje vojska. Ipak, kupaca je malo, jer ta imovina ili ništa ne vredi, ili niko ne ume da proceni njenu vrednost, ili potencijalni kupci sede sa strane i čekaju novu devalvaciju egipatske funte (četvrtu po redu od marta 2022) kako bi dobili preostale kvalitetne firme po još nižim cenama. Nedavno je vlada najavila prodaju državne imovine vredne 1,9 milijardi dolara, što je pozitivno, ali slabo doprinosi ublažavanju široko rasprostranjene ekonomske mizerije. Egipćani su se pobunili 2011. jer su želeli dostojanstven život. Rasprodaja državne imovine teško da se može nazvati dostojanstvenom. Umesto da i dalje čekaju prosperitet koji su njihovi lideri obećali, Egipćani odlaze u sve većem broju. Zatrpana vestima o potonuću preopterećenog ribarskog broda kod obale Grčke u junu bila je činjenica da je na njemu bilo 300 do 350 Egipćana. Iako je broj Egipćana koji migriraju u Evropu porastao nakon pobune januara 2011, on je dodatno porastao poslednjih godina. Od početka godine do juna, više od 6.000 Egipćana pokušalo je da stigne do Italije morskim putem. Oni su druga najveća grupa migranata koja se nada da će stići do italijanskih obala. Oko 22.000 Egipćana je tokom 2022. potražilo bolji život širom Mediterana. Naravno, logično je da sve veći broj Egipćana odlazi s obzirom na loše ekonomske prilike u zemlji.

Ekonomske muke Egipta samo potvrđuju tezu da je zemlja potrošena sila. Tokom 1970-ih, predsednik Anvar el-Sadat je američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru prodao priču da je Egipat uticajan igrač koji može da obezbedi regionalni mir i bude oslonac u antisovjetskom regionalnom poretku. Sadat (u skladu i sa njegovim karakterom i političkom karijerom) je preterivao. Egipat je važan američki partner. Ipak, uz nekoliko izuzetaka, kao što je Operacija Pustinjski štit/Pustinjska oluja, nije imao resurse da odigra očekivanu ulogu kada je Kairo preusmerio svoju spoljnu politiku ka SAD-u. I iako Sisi učestvuje na važnim sastancima kao što je nedavno završeni samit Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu ili prošlogodišnji sastanak GCC+3 sa američkim predsednikom Bajdenom, čini se da je prisustvo egipatskog lidera pro forme. Određeni uticaj postoji, ali je Egipat više posmatrač nego igrač. Najočigledniji primer egipatske propasti i šuplje spoljne politike je skoro potpuno odsustvo Kaira u građanskom ratu u susednom Sudanu. U početnoj fazi sukoba, Snage za brzu podršku generala Mohameda Hamdana Dagala držale su kao taoce skoro 200 egipatskih vojnika i vazduhoplovaca koji su bili u Sudanu radi vežbi sa sudanskom vojskom. Relativno brzo su oslobođeni uz pomoć emiratskih diplomata.

Posle te ponižavajuće epizode, Egipćani su stajali po strani i gledali kako Saudijci igraju važnu ulogu u evakuaciji državljana trećih zemalja iz Sudana. Sisi je tada potpuno prepustio posredničku ulogu princu Mohamedu bin Salmanu (uz pomoć Amerikanaca). Ali mnogi u Kairu su verovatno bili osramoćeni činjenicom da je Saudijska Arabija na kraju odigrala ključnu ulogu u sukobu u kojem bi Egipat trebalo da predvodi. I zaista, kada je Kairo sredinom jula ugostio konferenciju sedam susednih zemalja kako bi pozvao na prekid vatre, čak ni to nije išlo dobro. Bio je to bezmalo festival govorancija i slikanja, a tokom svog obraćanja skupu, etiopski lider Abi Ahmed je zahvalio Saudijskoj Arabiji na posredničkim naporima. Nedavno je jedna pronicljiva egipatska analitičarka tvitovala: „Iskreno mogu reći da više ne vidim izlaz iz ovoga.” Pod „ovim“ je verovatno mislila na pustoš koju je Sisi napravio od Egipta. Desetak godina nakon što su ustali tražeći hleb, slobodu i socijalnu pravdu, Egipćani nemaju ništa od toga.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *