Neki fotografi i dalje preferiraju filmske kamere, posebno za portrete, jer ljudi ne reaguju samo na osobu koja snima, već i na kameru kojom ih snimaju. Ispred filmske kamere, na kojoj se slike ne mogu odmah pogledati i podeliti, modeli su manje zaštićeni i više svoji. Nove naočare za sunce sa ugrađenom kamerom, koje su Fejsbuk i Rej-Ban predstavili 9. septembra, imaju potpuno suprotnu svrhu.
Slike se ne mogu snimati bez povezanog Fejsbuk naloga, a da biste to učinili bez rukovanja aparatom, treba da zurite u lice druge osobe i kažete „Hej Fejsbuk, snimi sliku“. Ovo zvuči idealno ako želite da uhvatite nečiji spontani osmeh ili izraz lica. Takođe možete da pritisnete dugme sa strane ako želite da izgledate kao da špijunirate ljude, što, ako niste tražili njihovu dozvolu, zaista i radite. Naočare se prodaju u Rej-Ban futroli i dizajnirane su tako da liče na klasične naočare za sunce. Fejsbukov logotip se ne vidi na samom proizvodu.
Kompanija je očigledno proučila reakcije javnosti na Google Glass, koji je lansiran 2013. i ubrzo zabranjen u barovima i restoranima San Franciska i Sijetla, glavnim središtima američke tehnološke zajednice. Ljudi nisu mrzeli Google Glass zbog mogućnosti snimanja, jer su kamere već bile sveprisutne a ljudi naviknuti na izloženost foto-sočivu. Mrzeli su ga zbog samog Gugla koji se bavi masovnim nadzorom i zaradom od oglašavanja. Ovo je potvrđeno kada je Snap (kompanija iza Snapchat-a) lansirala svoje naočare opremljene kamerom 2016; u ovom slučaju nije bilo ni ljutnje ni podsmeha koje je Google Glass izazivao.
Nije samo javnost zabrinuta zbog sveprisutnih kamera povezanih sa Fejsbukom. Italijanska služba za zaštitu podataka Garante zatražila je da kompanija pojasni štite li novi proizvodi privatnost ljudi koji nisu pristali da se njihova slika, glas i boravište prikupljaju i dele na najvećoj svetskoj društvenoj mreži. Stoga je Fejsbuk objavio skup labavih smernica (uključujući „budi dobar član zajednice“) za Ray-Ban Stories. Možda je to razlog zašto kompanija okleva sa opcijom prepoznavanja lica, iako je Endrju Bosvort, šef za proširenu i virtuelnu stvarnost u Fejsbuku, nedavno rekao kolegama da su „prednosti toga sasvim jasne“.
Zašto se onda Fejsbuk potrudio oko izrade proizvoda koji je već postojao, a kojeg potrošači i regulatori smatraju prihvatljivim samo ako ne dolazi od svevideće megakorporacije? Jedan od razloga je sprečavanje velikog konkurenta da dominira u prodaji pametnih naočara. Ugovor sa Rej-Banom dovodi Fejsbuk u poslovni odnos sa Luxotticom, koja ima vodeću poziciju na tržištu specijalnih naočara. Bilo da kupujete Armani, Chanel, Ray-Ban, Oliver Peoples, Versace, Tiffani, Oakley ili Burberri, vi zapravo kupujete naočare Luxottice.
Ovaj poslovni potez bi se mogao posmatrati i u kontekstu dugogodišnje konkurencije sa Eplom. Za razliku od Epla, koji više od 80 odsto prihoda ostvaruje od hardvera, Fejsbuk je oglasna kompanija koja manje od 2 odsto svog novca zarađuje od tehnike. Ovo daje Eplu veliku prednost; nedavna odluka proizvođača iPhone-a da svojim korisnicima obezbedi više privatnosti, podsetila je na dominaciju uređaja nad aplikacijama. Fejsbuku su nasušno potrebne nove ideje, jer za razliku od Rej-Bana ova mreža više nije u modi. Tokom 2020, uprkos velikom porastu korišćenja interneta zbog karantina, broj Amerikanaca na Fejsbuku konstantno je opadao.
Fejsbuk se čini najranjivijim u poređenju sa drugim tehno gigantima. Gugl poseduje ključnu tehnologiju za pretraživanje veba i najbrže rastući sektor laptop računara; Microsoft poseduje glavni (desktop) operativni sistem i niz IT ugovora; Epl prodaje najpopularniji telefon na svetu. Oslanjajući se na korisnike, Fejsbuk je za samo četrnaest godina dostigao prihod od 50 milijardi dolara godišnje, što je duplo brže od Epla i Microsofta, ali nedostatak vlastite tehnološke platforme sada je njegova najveća slabost.
Više od 10.000 radnika Fejsbuka uposleno je na razvoju uređaja, od kojih ćemo većinu nositi na licu ili očima. Mark Cukerberg u tome vidi rađanje novog i uzbudljivog „metaverzuma“. Ali moraće da ubedi korisnike Fejsbuka da je njegova vizija, ne samo većeg nadzora već i konstatnog gledanja u ekran, dobra za njih koliko i za njega.
(NewStatesman-ZTP, foto: Pete Halvorsen)
