Zašto je Erdoganova vlada demontirala iranski desk u obaveštajnoj službi Turske?

Iranski desk u turskoj nacionalnoj obaveštajnoj službi (MIT) namerno je uništen nakon nekoliko policijskih istraga koje su otkrile da su visoki vladini zvaničnici, uključujući tadašnjeg premijera i sadašnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, blisko sarađivali sa iranskim operativcima.

Prva istraga, koju su tužioci obznanili 17. decembra 2013, otkrila je kako su tri ministra pomogla iranskom biznismenu Rezi Zarabu da uprkos sankcijama prebaci sredstva iz Irana preko turskih državnih banaka u zamenu za mito od više miliona dolara. Kroz ovu šemu, koju je navodno dozvolio Erdogan lično, oprane su milijarde uz kršenje turskih i američkih zakona. Turska obaveštajna služba je već znala da je poverljiva istraga označila Zaraba kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. U izveštaju, koji je podnet vladi osam meseci pre nego što je slučaj izašao u javnost, upozoreno je da bi Zarabovi kontakti sa ministrima i zvaničnicima državne banke doveli Tursku u sukob sa njenim saveznikom, Sjedinjenim Državama.

Ali Babakan, tadašnji finansijski magnat zadužen za državne banke, bio je obavešten o Zarabovim ilegalnim aktivnostima i znao je za izveštaj MIT-a, ali ga je jednostavno ignorisao i nije pokušao da spreči tajne operacije Irana koje su uključivale turski finansijski i bankarski sistem. Kada je 5. januara 2014. objavljeno da je MIT upozorio vladu na odnose između Zaraba i ministara osam meseci pre operacije, Erdogan je pobesneo. Naložio je Hakanu Fidanu (na slici), proiranskom islamisti kojeg je postavio na čelo MIT-a 2010, da uništi iranski desk u službi i ukloni obaveštajce koji su nadzirali destruktivne iranske aktivnosti na turskom tlu.

Druga istraga koju su javni tužioci pokrenuli 2011. o mreži snaga iranske Revolucionarne garde (IRGC) u Turskoj takođe je otkrila da su Fidan i drugi vladini zvaničnici, uključujući Erdoganova dva lična savetnika, tajno sarađivali sa iranskim rukovodiocima. Istraga je otkrila i agenta u MIT-u kojeg su podmetnuli iranski obaveštajci kako bi izvlačili poverljive informacije. Obe operacije je zataškavala Erdoganova vlada, koja je kasnije smenila policijske istražitelje, tužioce i sudije koji su bili uključeni u krivičnu istragu visokih vladinih zvaničnika zbog korupcije i veza sa ćelijama IRGC-a u Turskoj. Fidan, koji je dobio zeleno svetlo od Erdogana, pokrenuo je čistku u službi, posebno u iranskom desku. Većina agenata je odmah preraspoređena, povučena sa terena, poslata na udaljena radna mesta ili postavljena na niže pozicije koje nisu imale nikakve veze sa njihovom stručnošću i iskustvom. Kasnije su otpušteni, a neki su čak i zatvoreni na osnovu lažnih optužbi.

Prema poverljivim dokumentima do kojih je došao Nordic Monitor, 181 agent MIT-a podvrgnut je upravnim postupcima između decembra 2013. i  jula 2016. Od toga, 81 agent je prebačen na niže položaje, a 84 koji su došli iz policije i vojske na privremeni rad vraćeni su nakon što su njihovi zadaci naglo otkazani. Zbog relativno jake pravne zaštite ugrađene u zakone o radu u to vreme, MIT je uspeo da otpusti samo 13 agenata, od kojih mnoge u upravnim procedurama, kao što su penzionisanje, neobnavljanje ugovora ili odbijanje početnika nakon probnog rada. Ostali su se borili protiv unazađenja, premeštaja i otkaza pokrenuvši tužbe koje su u većini slučajeva imale pozitivan ishod.

Međutim, nakon pokušaja lažnog državnog udara 15. jula 2016, kada je Turska bila u vanrednom stanju, Erdogan i njegov poverenik Fidan naprosto su ignorisali zakone o upravnim i krivičnim postupcima. Mnogi agenti su po kratkom postupku otpušteni bez mogućnosti primene pravnog leka. U tom periodu, Fidan je pokrenuo mere protiv 377 agenata i očistio većinu ne trudeći se da prikaže bilo kakve dokaze o njihovim navodnim nedelima. Erdoganova vlada je očistila ukupno 558 agenata, odnosno 7 odsto službenika MIT-a. Čistka je zahvatila čak i niže oficire koji su u suštini bili početnici, što pokazuje da je Fidan, uz lični interes za prikrivanje tragova, bio u panici i nije želeo da rizikuje.

Jedan od tih mlađih službenika bio je 34-godišnji Mehmet Bariner, koji je pre čistke radio u iranskom desku. Bariner, advokat po profesiji, zatvorio je privatnu praksu i pridružio se špijunskoj službi u julu 2012; prošao je šestomesečnu obuku pre nego što je poslat u iranski desk unutar odeljenja za Bliski istok, pod upravom Direkcije za kontraobaveštajni rad. Odmah nakon skandala sa Zarabom, koji je kompromitovao Erdogana i njegov uži krug, Bariner je raspoređen na nižu poziciju u odeljenju koje je nadziralo međunarodne organizacije sa sedištem u Turskoj. Dva meseca kasnije, poslat je u drugo odeljenje koje se bavi prikupljanjem obaveštajnih podataka otvorenog koda. To nije dugo trajalo i ubrzo se našao na udaljenoj ispostavi u gradu Đizreu.

U avgustu 2016. podneo je pisanu ostavku, ali ga je agencija suspendovala u novembru i izbacila mesec dana kasnije. Ni tu nije bio kraj njegovim nevoljama. Uhapšen je 18. avgusta 2017, nakon čega mu je određen istražni pritvor. Optužen je i suđen po optužbi za špijunažu, kao i zbog članstva u Gulenovom antivladinom pokretu. Na kraju nameštenog postupka osuđen je na 21 godinu i tri meseca zatvora.

(NordicMonitor-ZTP, foto: Ahmet Sel/Anadolu Agency)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.