Zašto je El Salvador prihvatio bitkoin kao svoju zvaničnu valutu?

El Salvador je zvanično usvojio bitkoin kao legalno sredstvo plaćanja. Slični nacrti zakona postoje u Panami, dok Kina, SAD i Britanija razmatraju pokretanje vlastitih kriptovaluta. Predsednik zemlje Najib Bukele očekuje da će bitkoin ublažiti lokalne ekonomske probleme; građani koji šalju novac iz inostranstva čine petinu BDP-a, ali moraju da plate visoke troškove transakcija, dok 70 odsto stanovnika nema bankovni račun.

Bitkoin omogućava brza i jeftina prekogranična plaćanja i zaobilazi banke. Svaki Salvadorac je dobio 30 dolara u bitkoinu (američki dolar je druga državna valuta) i sada njime može da kupuje robu ili plaća porez. Firme to moraju da prihvate po zakonu, ali im je dozvoljeno da zamene bitkoine za dolare čim ih prime. Jedan panamski kongresmen nedavno je predložio zakon na tragu monetarne prakse El Salvadora.

Prepreka će biti, jer bitkoin nije tako jednostavan za upotrebu. Dok su se neki Salvadorci hvalili plaćanjem bitkoinom na društvenim mrežama, drugi su marširali ulicama u znak protesta. A tržišta su na oprezu. Financial Times izveštava da je prinos od dugoročnih salvadorskih obveznica porastao sa junskih 8,5% na sadašnjih 11%, što znači da je opalo poverenje u državne finansije. I sam bitkoin je nepredvidiv (vrednost valute se ove godine kretala od 29.900$ do čak 64.200$), što nije poželjna osobina legalnog sredstva plaćanja. Firme koja prihvataju plaćanje bitkoinom mogu se suočiti sa naglim padom vrednosti valute.

Mali su izgledi da će velike svetske privrede podržati kriptovalutu poput bitkoina, s obzirom da nije pod kontrolom centralnih banaka, a stvorio ju je tajnoviti kriptograf. Verovatnije je da će centralne banke širom sveta lansirati sopstvene digitalne valute, kombinujući osobine klasičnog novca i kriptovaluta. Ranije ove godine, konsultantska kuća PwC objavila je izveštaj o tzv. digitalnim valutama centralnih banaka (CBDC). U izveštaju se tvrdi da 60 država trenutno radi na tome, i da se većina zasniva na blokčejn tehnologiji, mada neće sve CBDC biti kriptovalute.

Bahami su među prvima uveli CBDC, tj. kriptovalutnu verziju bahamskog dolara, kako bi izbegli transport fizičkog novca između svojih 700 malih ostrva. Kambodža je 2020. lansirala CBDC verziju sopstvene valute pod nazivom Bakong. Kina već neko vreme isprobava svoju e-CNY valutu i planira njeno finalno testiranje tokom Zimskih olimpijskih igara. SAD imaju dva programa za ispitivanje digitalnog dolara, dok Banka Engleske razgovara sa bankama, trgovcima i građanima o izgledu vlastite digitalne valute.

Za razliku od kriptovaluta, koje ne kontroliše nijedna organizacija, centralne banke bi upravljale CBDC-om. Ipak, mogle bi da zadrže neke od prednosti kriptovaluta, kao što su laki transferi velikih iznosa, prevazilaženje fizičke gotovine i efikasnije suzbijanje korupcije ili utaje poreza. Ali dok kriptovalute poput bitkoina imaju strogo ograničen broj „kovanica” koje će ikada postojati, centralne banke bi mogle da stvore CBDC ni iz čega, uz kvantitativno popuštanje baš kao i kod klasičnih valuta, što zagovornici bitkoina smatraju velikom manom.

(NewScientist-ZTP, foto: Salvador Melendez/AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.