Naučnici izračunali koliko životinjske farme tačno doprinose zagađenju

Uzgoj domaćih životinja stvara dvostruko više gasova staklene bašte nego uzgoj jestivih biljaka, navodi se u nedavnoj analizi poljoprivrednih aktivnosti širom sveta. Proizvodi za ljudsku ishranu imaju veliki udeo u zagađenju i klimatskim promenama: od transporta, krčenje šuma i napajanja hladnjača, do digestivnog trakta životinja koje izbacuju gasove u atmosferu.

Istraživači su pratili ugljen-dioksid, metan i azotni oksid koji nastaju tokom proizvodnje i potrošnje hrane. Utvrdili su da je od 2007. do 2013. emitovano 17,318 milijardi metričkih tona gasova godišnje, ili 35 odsto svih isparenja koja potiču od ljudi. Analizirajući više od 170 biljnih i 16 životinjskih proizvoda u skoro 200 zemalja, naučnici su izračunali je da je 57 odsto gasova poteklo od hrane životinjskog porekla, uključujući uzgoj useva za ishranu stoke.

Biljke uzgajane za ljudsku ishranu čine 29 odsto gasnih emisija, pokazalo je istraživanje objavljeno u Nature Food, dok se ostatak pripisuje drugim robama poput pamuka i gume. Studija nije obuhvatila zagađenje od ribarstva. Smatra se da je biljna ishrana bolja za planetu, ali vodeći istraživač sa Univerziteta u Ilinoisu, Atul Džejn, kaže da je tragao za preciznim podacima, priznajući da ima i lične motive za bavljenje ovim pitanjem.

„Vegetarijanac sam od detinjstva,“ rekao je za AFP. „Hteo sam da izračunam koliki je moj ugljenični otisak.“ Kako bi napravio pouzdan model za analizu toliko različitih proizvoda, Džejnov tim je razložio svetsko poljoprivredno zemljište na oko 60.000 mrežnih kvadrata. „Kada smo identifikovali useve u određenom kvadrantu, procenjivali smo procenat useva, šume i travnatih površina,“ dodao je naučnik.

To je omogućilo istraživačima da prate podatke o gasnim emisijama za desetine biljnih kultura i životinjskih proizvoda. Takođe su analizirali podatke za pojedine zemlje u odnosu na potrošnju hrane, uključujući uvoz i izvoz robe. Govedina je ubedljivo prva, sa oko 25 odsto štetnih gasova, dok je pirinač najgori među biljkama, sa 12 odsto. Posmatrajući globalne regije, stočarstvo Južne Amerike i pirinčana polja jugoistočne Azije prepoznati su kao najveći emiteri gasova staklene bašte.

Studija je merila udeo biljaka za ljudsku i stočnu ishranu odvojeno, računajući i faktore poput transporta i trgovine. Takođe su uzeli u obzir zastupljenost biljaka koje apsorbuju ugljenik. „Morate sve uračunati jer postoji puno informacija i interakcija,“ istakao je Džejn. Istraživanje je ustanovilo rastuću potražnju za hranom širom sveta, uz projekciju pogoršanja globalnog zagrevanja. „Možete označiti svoju lokaciju, identifikovati šta jedete, koliko jedete i izračunati sopstveni ugljenični otisak,“ rekao je naučnik.

(ScienceAlert-ZTP, foto: Mario Tama/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.