Vojna vežba Zapad iz 1981. bila je najveća vežba koju je Sovjetski Savez ikada izveo, okupivši čak 150.000 vojnika iz čitave zemlje i savezničkih država Varšavskog pakta. Hladnoratovski entuzijasti će biti odušeljeveni saznanjem da je ovogodišnje izdanje vežbe, koja je počela 10. septembra, još većeg obima. Zapad-21 angažuje oko 200.000 vojnika iz Rusije, Belorusije i nekoliko drugih zemalja, nadmašujući čak i najmasovnije vežbe NATO-a, ako je verovati ruskom ministarstvu odbrane. Ove brojke odražavaju pogoršanje ruskih veza sa Zapadom i jačanje onih sa Belorusijom.
Nejasno je da li će Zapad-21 zaista nadmašiti spektakl iz 1981. Naime, Rusija je u raskoraku između umanjivanja značaja ovih vežbi, iz diplomatskih razloga, i njihove atraktivnosti koja treba da fascinira suparnike. Bečki dokument, potpisan između Rusije i Zapada 1990, kaže da se vežbe sa više od 13.000 vojnika moraju prijaviti i otvoriti za strane posmatrače. Poslednjih godina, Rusija je nastojala da grandiozne vežbe prikaže kao seriju manjih, čime ih je izuzela iz dokumenta.
Slični trikovi se koriste i za Zapad-21. Belorusija kaže da će ugostiti 12.800 vojnika, dakle tik ispod dozvoljene brojke. Rusija je saopštila da se na ruskom tlu obučava ne više od 6.400 ljudi, a zatim tresnula cifru od 200.000 vojnika. Amerika je zatražila da Rusija objasni „očigledan raskorak“, primećuje portparol Stejt departmenta. „Ruski vojni lideri se nadaju da će zapadni mediji preneti preuveličane brojke,“ kaže Majkl Kofman, stručnjak za ruske oružane snage. Iako vežba zvanično traje od 10. do 16. septembra, trupe i oprema mesecima se dovlače na područja vežbi, a nešto od toga će verovatno ostati iza njih, kao što se desilo proletos nakon stacioniranja trupa oko Ukrajine.
Međutim, Zapad nije zabrinut samo zbog veličine Zapada-21. Vežba se proteže kroz Rusiju i Belorusiju, sa hiljadama ruskih trupa u susednoj zemlji. Iako je Zapad-81 izveden usred političke krize u Poljskoj, sa protestima protiv tadašnje komunističke vlade, današnja situacija je takođe turbulentna. Nakon predsedničkih izbora u avgustu 2020, Lukašenko se brutalno obračunao sa opozicijom i dodatno se približio Kremlju. U Moskvi je boravio 9. septembra, gde je nakon još jednog susreta sa Vladimirom Putinom izjavio da je spreman za „još bližu vojnu, političku ili ekonomsku integraciju“. Putin je rekao da će ruske pozajmice Belorusiji do kraja 2022. premašiti 600 miliona dolara.
Zapad-21 nesumnjivo je odraz ovako bliskih odnosa. Njegova premisa je da zapadni agresori, u obliku izmišljenih država Njaris (Litvanije), Pomorije i Polarne Republike (Poljske), podstiču „ilegalne oružane grupe, separatističke i međunarodne terorističke organizacije“ unutar Belorusije i na kraju je napadaju. Rusija i Belorusija pokreću odvažnu kontraofanzivu za oslobođenje zemlje. Sve ovo odražava ruski strah od „obojenih revolucija“ na bivšim sovjetskim teritorijama, dok su protesti u Belorusiji dali ratnim igrama na aktuelnosti.
Vežba nagoveštava da će ruske trupe biti mnogo zapadnije, a time i bliže beloruskoj granici sa Poljskom, nego tokom prethodnih vežbi, napominje Kofman. Neki manevri će se izvoditi oko grada Bresta, upravo na toj granici i samo 200 kilometara od Varšave. Nakon početka vežbe, Rusija je poslala svoj PVO sistem u Grodno, gde je na proleće izgrađen zajednički vojni centar. Grodno je blizu tromeđe Belorusije, Poljske i Litvanije. Zapad-21 je po prvi put angažovao rezervne snage Belorusije, što je sve zajedno učinilo Poljsku nervoznom. Početkom septembra, poljski premijer Mateuš Moravjecki je objasnio zašto vlada želi da produži vanredno stanje na granici sa Belorusijom. Reč je o izbegličkoj krizi preko koje Belorusija vrši pritisak na Poljsku i druge susedne zemlje, ali su i predstojeće vojne vežbe imale važnu ulogu, sugerisao je Moravjecki.
To što Zapad-21 izaziva ovakve reakcije sigurno prija Kremlju. Iako vojni budžet Rusije zaostaje i za američkim i kineskim, njene oružane snage su prošle kroz dramatičnu transformaciju u poslednjih 15 godina. Od izgladnele i otrcane postsovjetske armije koja se loše pokazala u ratu sa Gruzijom 2008, stvorena je okretnija i opasnija organizacija sa velikim borbenim iskustvom iz Ukrajine i Sirije. Smisao vežbi poput Zapad-21 nije samo u pokazivanju spremnosti za veliki rat u sadejstvu sa Belorusijom, već i u razmetanju vojnim napretkom pred mogućim protivnicima. Zapad-21 ne angažuje samo klasične kopnene, vazdušne i pomorske trupe, već i borbenog robota Uran-9 i moćne kapacitete elektronskog ratovanja.
Vežba je takođe prilika za vojnu diplomatiju, podvlačeći da je Rusija možda parija na Zapadu, ali da ima prijatelje na drugim mestima. U vežbi učestvuje nekoliko stotina vojnika iz Jermenije, Indije, Kazahstana, Kirgistana, Mongolije, Pakistana i Šri Lanke, pri čemu su neki pozajmili ruske tenkove. Kina nije prisutna, ali je prošlog meseca održala veliku vežbu sa Rusijom u severozapadnom regionu Ningša. Belorusija je postala najbliži ruski saveznik. Lukašenko je ranije zazirao od dominantnog ruskog prisustva u svojoj zemlji, ali je morao da se osloni na pomoć Rusije radi gušenja demokratskog pokreta.
Koliko god Lukašenkova nesigurnost koristila Putinu, mogla bi da postane i veliki teret. Rusija ima potrebu da pokazuje mišiće, ali ne želi da bude uvučena u sukob. „Po prvi put postoji ozbiljan rizik od oružanih incidenata na beloruskoj granici,“ upozorava moskovski analitičar Artjom Šrajbman, ali „ne zato što jedna strana planira da napadne drugu, već zbog očekivanja međusobnih provokacija i sklonosti da se takvi potezi tumače kao izrazito neprijateljski“. Lukašenko je toliko razdražen i ljut na svoje evropske susede, da nije teško zamisliti spontanu eskalaciju nasilja.
(TheEconomist-ZTP, foto: New Geopolitics)
