Četiri faktora rizika: Mogućnost zaraze kovidom-19 kod vakcinisanih osoba

Dve nedelje nakon druge doze anti-kovid vakcine, zaštitni efekti imunizacije su najveći. Od tog trenutka, smatrate se potpuno vakcinisanim. Ako i nakon toga dobijete kovid-19, pretrpeli ste „probojnu“ infekciju. Uopšteno govoreći, probojne infekcije slične su tipičnim infekcijama kod nevakcinisanih ljudi, ali postoje određene razlike. Evo na šta treba paziti ako ste primili obe doze.

Prema istraživanju simptoma kovida, pet najčešćih znakova probojne infekcije su glavobolja, curenje iz nosa, kijanje, grlobolja i gubitak čula mirisa. Neki od ovih simptoma su identični kod osoba koje nisu primile vakcinu. Ako niste cepljeni, tri najčešća simptoma su takođe glavobolja, grlobolja i curenje iz nosa.

Međutim, druga dva najčešća simptoma kod nevakcinisanih su groznica i uporni kašalj. Ova dva „klasična“ simptoma kovida-19 su mnogo manje zastupljena kod cepljenih osoba. Jedno istraživanje pokazuje da ljudi sa probojnim infekcijama imaju 58% manje šanse da dobiju groznicu u poređenju sa nevakcinisanim ljudima. Umesto toga, kovid-19 nakon vakcinacije je obično opisivan kao osećaj klasične prehlade. Vakcinisani takođe imaju manju verovatnoću da će biti hospitalizovani ako dobiju kovid-19. Takođe imaju manje simptoma u početnim fazama bolesti i manje šanse za razvoj dugog kovida.

Razlog za blaži oblik bolesti kod cepljenih je to što vakcine, čak i ako ne blokiraju infekciju, smanjuju količinu virusnih čestica u telu zaraženog. Ali ovo tek treba da se potvrdi. U Britaniji, istraživanje je pokazalo da 0,2 odsto populacije (jedan u 500) doživi probojnu infekciju nakon potpune vakcinacije. Ali nisu svi pod istim rizikom. Čini se da postoje četiri faktora koji određuju koliko ste dobro zaštićeni vakcinacijom.

1. Tip vakcine

Tip vakcine koji ste primili definiše relativno smanjenje rizika od infekcije. Relativno smanjenje rizika je procena verovatnoće oboljevanja od kovida-19 u poređenju sa nekim ko nije vakcinisan. Klinička ispitivanja su pokazala da Moderna smanjuje rizik od razvoja simptomatskog kovida za 94%, dok Pfizer umanjuje ovaj rizik za 95%. Vakcine Johnson&Johnson i AstraZeneca pokazale su se slabijim, sa faktorom smanjenja od 66% odnosno 70% (u slučaju AstraZenece faktor zaštite je povećan na 81% ako je ostavljen veći razmak između doza).

2. Proteklo vreme od vakcinacije

Sve je očiglednije da vreme nakon vakcinacije ima veliki značaj, i da presudno utiče na raspravu o davanju treće doze. Početna istraživanja sugerišu da imunitet od Pfizer vakcine opada šest meseci nakon vakcinacije. Još jedna studija iz Izraela potvrđuje ove nalaze. Za sada je nepoznato koliko efikasnosnost vakcina opada šest meseci nakon druge doze, ali je sasvim izvesno da se dodatno smanjuje.

3. Sojevi virusa

Navedeni podaci uglavnom se zasnivaju na testiranju vakcina za prvobitni oblik koronavirusa. U slučaju zaraze Alfa sojem, britanski podaci sugerišu da su dve doze Pfizera smanjuju zaštitni faktor na 93%. Protiv Delta soja, nivo zaštite dodatno pada, na 88%. Sojevi slično utiču i na AstraZeneca vakcinu. Studija o simptomima kovida podupire ove rezultate. Podaci pokazuju da  dve do četiri nedelje nakon druge doze Pfizera imate 87% manju verovatnoću simptomatske zaraze Delta sojem. Nakon četiri do pet meseci ta brojka pada na 77%.

4. Vaš imunološki sistem

Izloženi podaci se odnose na prosečno smanjenje rizika oboljevanja. Vaš sopstveni rizik zavisiće od snage vašeg imuniteta i drugih faktora specifičnih za svaku osobu (npr, koliko ste izloženi virusu, što zavisi od vašeg posla). Nivo imuniteta svakako opada sa godinama. Hronične bolesti takođe utiču na efekte vakcinacije. Stoga će starije osobe ili one sa oslabljenim imunološkim sistemom imati niži faktor zaštite indukovan vakcinama, ili će ta zaštita brže opadati. Takođe je važno napomenuti da su najugroženije osobe prve primile vakcine, dakle pre osam ili više meseci, što može povećati rizik od probojne infekcije.

Vakcine i dalje značajno smanjuju šanse za dobijanje kovida-19. U još većem stepenu štite od hospitalizacije i smrti. Ali probojne infekcije jesu zabrinjavajuće, i njihove razmere bi se mogle povećati ako dejstvo vakcina bude opadalo. Stoga se planira davanje treće doze najugroženijim kategorijama, a možda i široj populaciji. To što će i dodatne doze izlapeti, ne znači da vakcine nisu korisne.

(TheConversation-ZTP, foto: Denver Post/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.