Stigao je još jedan izveštaj o neizvesnoj poziciji u kojoj se nalaze svetska klima i ekosistemi: nova studija procenjuje da bi globalno zagrevanje moglo da potisne antarktički ledeni pokrivač preko tačke bez povratka za samo 10 godina; misli se na gubitak ledenog pokrivača ranije nego što se očekivalo. To bi moglo imati ozbiljne posledice po globalni porast nivoa mora i lokalna staništa životinja na Antarktiku.
Da bi stekli bolju predstavu o tome šta se trenutno dešava, istraživači su se vratili u prošlost; posmatrali su istoriju kontinenta u poslednjih 20.000 godina, praktično od poslednjeg ledenog doba, izučavajući uzorke leda izvađene iz morskog dna. „Naše istraživanje otkriva da je u vreme povlačenja ledenog pokrivača gubitak mase nastupao veoma naglo, u roku od samo deceniju ili dve,“ kaže paleoklimatolog Zoe Tomas sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji. „Interesantno je da se nakon povlačenja leda tokom narednih par stotina godina taj proces naglo ‘ugasio’, takođe za samo nekoliko decenija.”
Kada se sante leda odvoje od Antarktika, one plutaju niz glavni kanal poznat kao Ledena Aleja. Krhotine oslobođene iz ovih santi akumuliraju se na morskom dnu, dajući istraživačima istorijski zapis na nekih 3,5 kilometara ispod površine vode. Kombinovanjem ovih podataka sa kompjuterskim modelima ponašanja ledenog pokrivača, tim je utvrdio osam faza povlačenja ledenog pokrivača tokom poslednjih milenijuma. U svakoj od faza, destabilizacija ledenog pokrivača i kasnija restabilizacija desila se u roku od desetak godina. Rezultati koje su objavili istraživači dopunjuju moderne satelitske snimke, koje sežu samo oko 40 godina unazad; oni pokazuju sve veće povlačenje leda iz unutrašnjosti antarktičkog ledenog pokrivača, a ne samo promene u ledenim masama koje slobodno plutaju po moru.
„Otkrili smo da se komadanje ledenih bregova vremenski poklapalo sa oslobađanjem prizemnog leda sa antarktičkog ledenog pokrivača,“ kaže glaciolog Nik Goledž sa Univerziteta Viktorija na Novom Zelandu. Istraživanje je utvrdilo isti obrazac porasta mora u svakoj od osam faza, pri čemu je globalni nivo mora rastao tokom nekoliko vekova, pa čak i tokom čitavog milenijuma. Dalja statistička analiza identifikovala je prelomne tačke ovih promena. Ako se aktuelno povlačenje leda na Antarktiku uporedi sa istorijskim nalazima, moguće je da smo usred nove prelomne tačke, uzimajući u obzir nedavne promene na Arktiku i u drugim delovima sveta.
„Ako je potrebna samo jedna decenija da se ekosistem preokrene, to je prilično zastrašujuće, jer sugeriše da upravo prolazimo kroz prelomnu tačku,“ kaže Tomas. „Naši nalazi se nadovezuju na sve brojnije dokaze o ubrzanom gubitku ledene mase na Antarktiku poslednjih decenija, što bi moglo da znači početak nepovratnog povlačenja ledenog pokrivača i značajnog globalnog porasta nivoa mora,“ kaže geofizičar Majkl Veber sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Michael Weber)
